Колекције података¶

Паковање и распакивање торки¶

Целу торку можемо да сместимо у променљиву, као што то радимо и са вредностима простијег типа. У следећем примеру, променљива temperature садржи целу торку као своју вредност.

Овакво додељивање вредности (као у првој линији програма) зовемо и паковање торке. Могућа је и обрнута додела: када знамо колико торка има елемената, можемо да елементе торке доделимо одговарајућем броју променљивих:

Кажемо да се у наредби ime, prezime, nadimak = puno_ime врши распакивање торке.

Исти ефекат има и сродна наредба

ime, prezime, nadimak = "Милан", "Јовановић", "Батут"

У овој наредби се торке и не појављаују, па овде говоримо о вишеструком додељивњу вредности.

Елементи и индекси торке¶

Елементе торке можемо да добијемо и тако што напишемо име торке, а иза њега у угластим заградама редни број елемента који желимо. Овде треба запамтити да бројање елемената било које колекције почиње од нуле. На пример:

Редни број елемента се још назива и индекс елемента. За торку од n елемената као индексе можемо да користимо бројеве 0, 1, 2, … n-1. У примеру горе је n = 3, па су дозвољени индекси 0, 1 и 2. Покушај да употребимо неки индекс ван ових граница проузрокује грешку (можете да испробате ово).

Дужина торке¶

Број елемената торке можемо да добијемо помоћу функције len.

или краће:

Обратите пажњу на двоструке заграде (једне због функције, а друге због торке).

Кроз ове примере смо видели да елементи торке могу да буду бројеви или стрингови. У ствари, елементи торке могу бити било којег типа, основног или сложенијег.

Дозвољено је на пример правити торку торки:

Торка t садржи две једноставније торке, зато је број њених елемената 2.

У Пајтону је дозвољено да елементи торке буду различитог типа и касније ћемо видети и такве примере.

Опсег са једним аргументом¶

Најједноставнији облик задавања опсега је range(n), где је n неки цео позитиван број. Опсег range(n) садржи целобројне вредности од 0 до n, не укључујући n. На пример, range(5) садржи вредности 0, 1, 2, 3, 4.

Видимо да у for наредби можемо да користимо опсег на исти начин као и торку. У ствари, на месту торке или опсега може да стоји било која колекција.

Пошто опсег range(n) садржи укупно n вредности, овако задат опсег се често користи када неку наредбу треба само поновити n пута на исти начин:

Наредба print је извршена за сваку вредност i из секвенце 0, 1, 2, 3, 4, али у овом примеру се те вредности не користе у телу петље. Тако смо постигли да се наредба print изврши 5 пута на потпуно исти начин, то јест да се понови 5 пута.

Друга честа употреба оваквог опсега је да помоћу њега прођемо кроз све елементе торке. Овакав начин пролажења кроз вредности торке је погодан када нам осим тих вредности у петљи требају и њихови редни бројеви (овакав начин пролажења кроз колекцију је чешћи у другим програмским језицима него у Пајтону).

Опсег са два аргумента¶

Када нам је потребна секвенца узастопних целих бројева која не почиње нулом, опсег задајемо као range(a, b), где су a и b цели бројеви, такви да је \(a<b\). Тада секвенцу чине цели бројеви од a до b, не укључујући b. На пример, опсег range(1, 6) даје секвенцу бројева 1, 2, 3, 4, 5:

Опсег са три аргумента¶

Трећи облик задавања опсега има три аргумента:

Вредности опсега задатог са range(a, b, c) иду од a до b (не укључујући b) са кораком c, тј. мењајући се за по c. Корак c може да буде и негативан:

Опсег можемо да конвертујемо у торку (обрнуто није могуће, нити је потребно):

Питања¶