Kako se prave animacije¶

Menjanje crteža¶

Da bismo dobili animaciju, bitno je da funkcija koja crta frejm pri sledećem pozivu pravi crtež koji je nešto drugačiji od prethodnog, jer bez promene nema animacije. Da bi novi crtež mogao da bude drugačiji, samo crtanje treba da zavisi od vrednosti nekih promenljivih. Promena vrednosti promenljivih od kojih zavisi crtanje, dovešće do drugačijeg crteža.

Na primer, evo kako možemo da napravimo program koji naizmenično prikazuje manje i veće srce.

U funkciji se koristi promenljiva indeks_slike, koja dobija samo vrednosti 0 ili 1. Ova promenljiva se koristi kao indeks (redni broj) slike u listi slika, koja se sastoji od dve slike. Na osnovu promenljive indeks_slike se u programu odlučuje koja od dve slike će biti prikazana. Pri svakom novom izvršavanju funkcije nov_frejm, promenljiva indeks_slike menja vrednost (ako je bila 0, dobija vrednost 1 i obrnuto), pa se time menja i slika koja će biti prikazana.

Za promenljive od kojih zavisi crtanje kažemo da opisuju scenu. Takvih promenljivih može biti jedna ili više. U primeru sa srcem scenu opisuje jedna promenljiva, a to je promenljiva indeks_slike.

U opštem slučaju, kada pravimo novi frejm animacije, koristimo stare vrednosti promenljivih koje opisuju scenu, da bismo izračunali njihove nove vrednosti. Pri tome, nove vrednosti mogu, a ne moraju da budu različite od starih. Ovaj postupak zovemo ažuriranje scene.

Globalne promenljive¶

Da bismo u funkciji nov_frejm mogli da ažuriramo scenu, potrebno je da promenljive koje opisuju scenu imaju vrednosti i pre i posle izvršavanja funkcije nov_frejm. Zbog toga ove promenljive treba da formiramo (da im dodelimo prve vrednosti) u glavnom delu programa. Kada u funkciji koristimo takve promenljive (formirane van funkcije), zovemo ih globalne promenljive. Za razliku od njih, promenljive napravljene u samoj funkciji zovemo lokalne promenljive, i one postoje samo za vreme izvršavanja funkcije.

Kada globalnim promenljivama dodeljujemo vrednosti u funkciji, treba da na početku funkcije naznačimo da se radi o promenljivama koje već postoje i formirane su van te funkcije. Za promenljivu indeks_slike iz gornjeg primera to smo postigli pisanjem global indeks_slike u prvom redu funkcije. Da promenljivu nismo najavili kao globalnu, Pajton bi pri dodeli vrednosti promenljivoj pokušao da formira novu lokalnu promenljivu sa istim imenom.

Kada ima više globalnih promenljivih koje nameravamo da menjamo u nekoj funkciji, posle reči global treba navesti imena svih takvih promenljivih, razdvojene zarezima.

Brzina animacije¶

Brzina animacije je određena trajanjem svakog frejma, odnosno brojem frejmova koji se prikazuju u jedinici vremena. Za brzinu smenjivanja frejmova se koristi skraćenica (jedinica mere) fps, što znači „frejmova po sekundi” (fps - frames per second). Kada pravimo animaciju, jedna od stvari koje treba da uradimo je da izaberemo brzinu prikazivanja i da je zadamo našem programu kao broj fremova po sekundi, koje đelimo da program napravi i prikaže.

U prethodnom programu smo koristili 2 frejma po sekundi, čime smo dobili ritam sličan ritmu kucanja srca. Pri tome smo jasno razlikovali dva frejma koji se naizmenično pojavljuju. Da bismo dobili utisak pokreta, potrebne su samo veće brzine i više slika.

Animacija trčanja iz uvodnog teksta može da se postigne programom koji je vrlo sličan primeru sa srcem. Jedina suštinska razlika je što se koristi veći broj slika (osam umesto dve) i veća brzina prikazivanja.

Isprobajte različite brzine prikazivanja i vidite kako taj parametar utiče na izgled animacije. Naravno, za ukupan doživljaj je osim broja frejmova u sekundi važno i koliko se razlikuju uzastopne slike (veći broj slika sa manjim razlikama daje bolji efekat, ali za to je protrebna i veća brzina prikazivanja).

---

Rezimirajmo šta treba da uradite da biste napravili animaciju:

• definišite globalne promenljive koje opisuju scenu (ti će se podaci menjati tokom animacije);

• definišite funkciju nov_frejm koja ažurira podatke o likovima i objektima na sceni, a zatim iscrtava scenu (ne zaboravite da na početku funkcije, posle reči global nabrojite globalne promenljive kojima menjate vrednost);

• na kraju programa pozovite funkciju pygamebg.frame_loop(fps, nov_frejm), gde je fps željeni broj frejmova u sekundi. Funkcija frame_loop, pored svega što je obavljala funkcija wait_loop, još i omogućava da se funkcija nov_frejm poziva zadati broj puta u sekundi. Zato ćemo u animacijama programe završavati funkcijom frame_loop umesto wait_loop().

Animacije - pitanja¶