Дефиниција једнодимензионалног низа

Низ као изведени тип података припада групи хомогених типова података, што значи да поседује скуп података истог типа. Каже се да низ представља структуру података у којој су сви подаци истог типа.

Појединачни подаци у низу називају се елементи низа. Сваки елемент низа има тачно одређену позицију на основу које му се додељује индекс који је увек целобројног типа int. Ако низ има \(n\) елемената, онда је индекс првог елемента низа 0, другог 1, трећег 2, … и \(n\)-тог n-1. Максималан број елемената неког низа назива се и димензија низа, па отуд назив једнодимензионални низ.

Ученици који се први пут сусрећу са низовима у програмирању, често греше у раду са индексима низа јер их посматрају као у математици. У програмирању, први елемент низа има индекс 0, а не 1, други елемент има индекс 1, а не 2 итд.

Сви елементи низа увек се налазе у суседним меморијским локацијама, један поред другог, почевши од меморијске адресе нултог елемента и завршавајући са меморијском адресом последњег. На пример, претходни низ у којем се чува 15 оцена, односно вредности типа int може да изгледа овако:

Елемент	Вредност	Адреса
o[0]	\(5\)	„...00”
o[1]	\(5\)	„...04”
o[2]	\(4\)	„...08”
o[3]	\(3\)	„...12”
o[4]	\(4\)	„...16”
…	…	…
o[14]	\(4\)	„...56”

Како је адресабилна јединица меморије један бајт, а сваки податак типа int заузима 4 бајта, из табеле можеш да закључиш да се елементи низа налазе један поред другог, јер се адресе суседних елемената разликују за 4 бајта.