Реални променљиви и непроменљиви подаци

Декларација реалних променљивих

Као и за претходне типове података, за реални тип важи да све променљиве које желиш да користиш у програму прво мораш да декларишеш. Декларација садржи тип и један или више идентификатора. Ако у декларацији има више идентификатора, онда идентификаторе одвајаш оператором ,.

Променљиве реалног типа можеш декларисати коришћењем кључних речи float, double или long double - разлику између ових реалних типова научио си у претходној лекцији.

Напиши програм у програмском језику C у којем су декларисане странице троугла, тј. три реалне променљиве двоструке прецизности a, b и c:

#include <stdio.h>

int main(void)
{
    double a;
    double b;
    double c;
}

или

#include <stdio.h>

int main(void)
{
    double a, b, c;
}

Иницијализација реалних променљивих

Као и код претходних типова, иницијализацијом променљивих, променљивама додељујеш почетне вредности, а можеш и истовремено иницијализовати више променљивих.

Напиши програм у програмском језику C у којем су иницијализоване дужине страница троугла у центиметрима, тј. програм у којем су иницијализоване три реалне променљиве двоструке прецизности са вредностима \(5.00\), \(3.30\) и \(4.51\).

#include <stdio.h>

int main(void)
{
    double a = 5.;
    double b = 3.3;
    double c = 4.51;
}

или

#include <stdio.h>

int main(void)
{
    double a = 5., b = 3.3, c = 4.51;
}

Ако у истом програму нису познати обим и површина троугла, у истој линији можеш комбиновати декларацију и иницијализацију.

#include <stdio.h>

int main(void)
{
    double a = 5., b = 3.3, c = 4.51, O, P;
}

Вредности са којима се реалне променљиве иницијализују наводе се у декадном бројевном систему. У новијим стандарднима програмског језика C могуће је користити и реалне бројеве у хексадекадном бројевном систему, али то неће бити тема овог курса.

Реални непроменљиви подаци

У претходној лекцији научио си како се у програмском језику C записују подаци реалног типа, а у овој, како се декларишу и иницијализују знаковне променљиве. Као и код претходних типова, реални константни подаци су подаци чија је вредност унапред задата у програму и не може се мењати током извршавања програма. Вредност реалнонг константног податка може бити задата исто као и вредност реалне променљиве, а реални константни подаци дефинишу се помоћу кључне речи const или коришћењем препроцесорске директиве #define.

Реални константни податак може бити дефинисан помоћу кључне речи const, где тип податка може бити било који реални тип float, double или long double.

Напиши програм у програмском језику C у којем ћеш користити вредност Планкове константе за описивање најмање могуће вредности енергије, односно једног кванта. Планкова константа је физичка константа чија се вредност не мења \(h=6.626070×10^{−34}J⋅Hz^{−1}\). То значи да \(h\) требаш дефинисати као константни податак, а не као променљиву.

#include <stdio.h>

int main(void)
{
    const double h = 6.626070E-34;
}

Други начин је да дефинишеш реалну симболичку константу па претходни задатак можеш да решиш на овај начин:

#include <stdio.h>
#define PLANKOVA_KONSTANTA 6.626070E-34

int main(void)
{

}

Ни код реалних симболичких константи не наводи се тип, а реалне симболичке константе подразумевано се смештају у меморијске локације величине 8 бајтова.