Реални променљиви и непроменљиви подаци¶
Декларација реалних променљивих¶
Као и за претходне типове података, за реални тип важи да све променљиве које
желиш да користиш у програму прво мораш да декларишеш. Декларација садржи
тип и један или више идентификатора. Ако у декларацији има више идентификатора,
онда идентификаторе одвајаш оператором ,
.
Променљиве реалног типа можеш декларисати коришћењем кључних речи float
,
double
или long double
- разлику између ових реалних типова научио си у
претходној лекцији.
Напиши програм у програмском језику C у којем су декларисане странице троугла,
тј. три реалне променљиве двоструке прецизности a
, b
и c
:
#include <stdio.h>
int main(void)
{
double a;
double b;
double c;
}
или
#include <stdio.h>
int main(void)
{
double a, b, c;
}
Иницијализација реалних променљивих¶
Као и код претходних типова, иницијализацијом променљивих, променљивама додељујеш почетне вредности, а можеш и истовремено иницијализовати више променљивих.
Напиши програм у програмском језику C у којем су иницијализоване дужине страница троугла у центиметрима, тј. програм у којем су иницијализоване три реалне променљиве двоструке прецизности са вредностима \(5.00\), \(3.30\) и \(4.51\).
#include <stdio.h>
int main(void)
{
double a = 5.;
double b = 3.3;
double c = 4.51;
}
или
#include <stdio.h>
int main(void)
{
double a = 5., b = 3.3, c = 4.51;
}
Ако у истом програму нису познати обим и површина троугла, у истој линији можеш комбиновати декларацију и иницијализацију.
#include <stdio.h>
int main(void)
{
double a = 5., b = 3.3, c = 4.51, O, P;
}
Вредности са којима се реалне променљиве иницијализују наводе се у декадном бројевном систему. У новијим стандарднима програмског језика C могуће је користити и реалне бројеве у хексадекадном бројевном систему, али то неће бити тема овог курса.
Реални непроменљиви подаци¶
У претходној лекцији научио си како се у програмском језику C записују подаци
реалног типа, а у овој, како се декларишу и иницијализују знаковне променљиве.
Као и код претходних типова, реални константни подаци су подаци чија је
вредност унапред задата у програму и не може се мењати током извршавања
програма. Вредност реалнонг константног податка може бити задата исто као и
вредност реалне променљиве, а реални константни подаци дефинишу се помоћу
кључне речи const
или коришћењем препроцесорске директиве #define
.
Реални константни податак може бити дефинисан помоћу кључне речи const
, где
тип податка може бити било који реални тип float
, double
или long double
.
Напиши програм у програмском језику C у којем ћеш користити вредност Планкове константе за описивање најмање могуће вредности енергије, односно једног кванта. Планкова константа је физичка константа чија се вредност не мења \(h=6.626070×10^{−34}J⋅Hz^{−1}\). То значи да \(h\) требаш дефинисати као константни податак, а не као променљиву.
#include <stdio.h>
int main(void)
{
const double h = 6.626070E-34;
}
Други начин је да дефинишеш реалну симболичку константу па претходни задатак можеш да решиш на овај начин:
#include <stdio.h>
#define PLANKOVA_KONSTANTA 6.626070E-34
int main(void)
{
}
Ни код реалних симболичких константи не наводи се тип, а реалне симболичке константе подразумевано се смештају у меморијске локације величине 8 бајтова.