Средства и методе заштите рачунара и информација¶
Правилно коришћење дигиталних уређаја¶
За рад дигиталних уређаја неопходна је струја. Када је уређај укључен, сваки додир са водом и другим течностима које проводе струју може да изазове квар. Зато је веома важно да не држимо напитке у близини дигиталног уређаја. Многи ово схвате тек када проспу течност по свом лаптопу или сличном уређају.
Статички електрицитет на уређајима привлачи лаке честице, као што је прашина из ваздуха, која може да утиче на прегревање и кварење појединих компоненти. Зато је важно да се повремено, бар једном годишње, рачунар носи у сервис на детаљно чишћење.
Без обзира на прашину, вишесатно коришћење дигиталних уређаја може довести до прегревања и привременог престанка рада уређаја или квара (нарочито када је температура у просторији висока). Зато је добро да се повремено праве паузе и искључи уређај.
Екрани дигиталних уређаја су ломљиви, зато је добро да се преко екрана уређаја попут таблета или „паметног телефона“ постави заштитно стакло.
Да би дигитални уређаји правилно радили, важно је надограђивати (ажурирати) програме на њима.
Ако се дигитални уређај не користи дуже од пола сата, било би добро да се искључи. Многи уређаји су подешени, или могу да са подесе, да пређу у режим смањене потрошње после неког периода неактивности. Овакав режим рада се зове хибернација, а подразумева искључивање већих потрошача, као што су екрани и механички дискови.
Заштита података и програма¶
Основна заштита података и програма које имаш на свом уређају састоји се од тога да свој кориснички налог на рачунару закључаш лозинком. Нека то не буде име твог кућног љубимца, датум рођења или већ нешто треће што неко са стране може лако да погоди. Најбоље су лозинке комбинације великих и малих слова, бројева и специјалних знакова. При формирању лозинке обрати пажњу да не користиш слова „z“ и „y“ као ни специјалне знаке који се на „српским“ и „енглеским“ тастатурама налазе на различитим местима, јер док се пријављујеш, не видиш лозинку коју куцаш, па ако не знаш који је језик тастатуре подешен можеш да погрешиш. Ове препоруке важе и за налоге на мејл-сервисима и друштвеним мрежама.
Ако имаш неке податке, можда неке фотографије или текстове које не желиш да изгубиш, добра је пракса да имаш копије тих података на резервном диску који није прикључен стално уз рачунар. Обично је то екстерни хард-диск. Овакве копије зову се „бекап“ (енгл. backup) или сигурносне копије.
У оквиру лекције о софтверу већ смо споменули злонамерне програме (малициозни софтвер, енгл. malware, malicious software) и програмe за заштиту од њих.
У зависности од намене, начина рада и начина ширења постоје разне класификације злонамерног софтвера. Једна од њих, преузета са Википедије је:
Рачунарски вирус - програм који се сам копира у датотеке са којима долази у контакт. Мењајући кôд датотеке, могу да изазову штету на подацима и у рачунарском систему.
Рачунарски црв - сами себе копирају, могу да оштете податке и смање сигурност рачунара. Неки су направљени тако да сами себе шаљу мејлом.
Тројански коњ или тројанац - налик митском тројанском коњу, у рачунар доспева прикривен унутар неког другог програма и служи да „тајно“ шаље податке (лозинке, банковне рачуне и сл.) ономе ко их је послао.
Шпијунски софтвер (Spyware) - преузима контролу над рачунаром без знања и дозволе корисника. Не размножава се, а користи се за крађу података или неку другу нелегалну материјалну добит.
Уцењивачки софтвер (Ransomware) - блокира рад рачунара или читање података са диска док се уцењивачу не плати откупнина.
Оглашавачки софтвер (Adware) - рекламни софтвер који се често и без дозволе корисника инсталира на рачунар и приказује рекламе.
Пецање (Phishing) - крађа дигиталног идентитета или других поверљивих података путем лажне веб-странице на коју је корисник обично усмерен кроз имејл поруку. Лажна страница често изгледа готово исто као права страница (на пример страница банке или имејл сервиса) и захтева од корисника унос корисничког имена и лозинке. Адресе ових лажних страница или мејл адресе пошиљаоца таквих порука се разликују по томе што нису са оригиналног домена сервиса за који се представљају.
Фарминг (Pharming) - попут „пецања“ али се корисник преусмерава на лажни вебсајт преусмеравањем кроз сâм претраживач.
Најчешћи начини заражавања су:
Путем мејлова. Због тога по пријему сумњивих имејл порука или порука од непознатих пошиљаоца не треба поступати по упутствима из поруке, не треба користити линкове нити отварати прилоге.
Посетама сајтовима са нелегалним или порнографским садржајем.
Коришћењем USB флеш-меморије на зараженим рачунарима.
Најважнија мера заштите је инсталирање антивирусног софтвера. Осим тога, важно је да корисник буде обазрив и не посећује сајтове са нелегалним садржајем или оне чији домен не указује на аутентични извор, да не отвара пошту и прилоге од непознатих пошиљаоца, као и да подеси „заштитни зид“ (енгл. firewall) у свом оперативном систему. У Виндоуз оперативном систему треба подесити и Виндоуз дифендер (енгл. Windows Defender).
Количина вируса зависи и од оперативног система који се користи. Наима, ако се користи Linux оперативни систем, вируса готово и да нема. Подсетимо се да је Linux оперативни систем отовреног кода.
На интернету се може наћи мноштво антивирусног софтвера. Неки су бесплатни, за неке се купује лиценца при првом инсталирању, а за највећи број ових програма доступне су бесплатне верзије ограничених могућности, па се надоградње купују према потреби.
Неки од најпопуларнијих антивирусних програма код нас су: