Утицаји ИКТ на здравље и околину¶
Утицај рачунара на здравље људи¶
Негативан утицај:
Не можемо баш да кажемо да је рачунар једна „опасна справа“ и да је његово коришћење небезбедно по здравље људи, али свако претеривање носи ризик, а са рачунарима се лако „претера“. Вероватно ти је познат осећај заокупљености када си за рачунаром, о било каквој активности да се ради. Рачунар уме да буде „заразан” и када се ради о послу или учењу, а поготово када је реч о игрању или забави на интернету. Када смо на интернету, са сваког сајта, осим онога на шта смо усредсређени, „искачу“ пред нас разне информације, рекламе, позиви да нешто погледамо, чујемо, прочитамо. И док задовољимо сву радозналост, већ смо провели превише времена за рачунаром! Баш због тога што уз помоћ рачунара учимо, радимо, купујемо, плаћамо рачуне, комуницирамо, забављамо се и дружимо, важно је да имамо на уму како и колико дуго седимо за рачунаром.
Основни проблеми су: неправилан положај тела, напрезање очију услед лошег осветљења или просто дуготрајног гледања у екран, психолошки утицај прекомерног играња „игрица“ или боравка у „виртуелном свету“ уместо у реалности, мноштво информација које одвлаче пажњу и додатно продужавају време проведено за рачунаром.
Основне препоруке за коришћење рачунара су:
Редовно прављење пауза. Конкретне препоруке се разликују, али заједничко им је да пауза треба да траје бар 20% времена претходно проведеног у континуитету за рачунаром (а код млађих и више). На пример, после 50 минута за рачунаром, најмање 10 минута паузе.
Физичка активност у паузама (бар неколико лаких вежби, или размрдавање и протезање ако нема услова за више од тога) и одмарање очију.
Правилно држање тела при седењу за рачунаром (прав угао у коленима, куковима, лактовима, права леђа, удаљеност очију од монитора отприлике за дужину руку).
Ограничити дневно време проведено за рачунаром и не радити за рачунаром пред спавање нити у кревету. У случају ноћног рада екран ставити у „ноћни режим“ - смањен удео плавог светла у спектру који емитује екран.
Избегавати дуготрајно играње игара или коришћење друштвених мрежа, што може довести и до болести зависности или изазвати неке друге психолошке или психичке последице.
Фокусирати се пре свега на важне послове и не замењивати их краћим, пријатнијим а мање важним, којима одлажете завршавање приоритетних послова (на пример пречесто проверавање шта се „догађа“ на друштвеним мрежама, проверавање поште, играње игрица у време када смо фокусирани на рад и слично). Ова психолошка појава се зове прокрастинација.
Позитиван утицај:
Употреба рачунара, пре свега у медицини за дијагностику и лечење, или за управљање радом робота који раде послове који имају штетан утицај на човека, свакако су најпозитивнији ефекти ИКТ-а на здравље људи. Поред тога, захваљујући рачунарима, људима су доступни разни извори, па је тако доступније и образовање: о здравим стиловима живота, правилној исхрани, повећаној загађености ваздуха или присутности алергена када се треба заштити и друге ситуације када су ИКТ у служби добробити за човека.
Покушај да се сетиш или откријеш што више ситуација у којима се огледа позитиван и негативан утицај рачунара на здравље људи.
Утицај рачунара на животну средину¶
Како се читав овај предмет бави тематиком употребе ИКТ-а, односно свиме оним што је позитивно, у овој лекцији ће бити фокус на негативном утицају.
Негативан утицај:
Све већа употреба рачунара, као и стални технолошки напредак, проузрокују све већу производњу рачунара и све већу потрошњу енергије за њихов рад, као и количину токсичног, електронског отпада који се ствара.
Знаш ли шта је уопште електронски отпад?
Чини га хардвер рачунара (кућишта, монитори, штампачи, тонери, каблови и други уређаји) који се више не користе. Брзи развој технологије и застаревање рачунара као и отказивање електронских компоненти проузрокују настајање велике количине отпада. Електронске компоненте садрже токсичне материје (олово, жива, азбест, пластика) и опасне су по животну околину. Материјали од којих се израђују рачунари нису биоразградиви, али се зато могу рециклирати у великој мери. Електронски отпад не треба бацати у обичне контејнере већ га треба одложити у посебне контејнере за електронски отпад или контактирати службе које одвозе овакав отпад на рециклажу. Чак и батерије не би требало бацати у комунални отпад, па у већим самопослугама можеш да видиш специјалне контејнере за одлагање истрошених батерија.
Осим отпада, и сама производња рачунарске опреме неретко нарушава животну средину - нарочито у деловима света где се експлоатишу сировине из земље: никл, кобалт, графит. Знаш ли које су то земље?
Позитиван утицај:
Бројни су позитивни ефекти употребе ИКТ: свака употреба рачунара за контролу загађења, за комуникацију која смањује употребу саобраћаја, за прорачуне у процесу оптимизације процеса којима се повећава енергетска ефикасност различитих система који су велики потрошачи електричне енергије. Покушај да пронађеш на интернету неки текст на ову тему.
Покушај да се сетиш или откријеш што више ситуација у којима се огледа позитиван и негативан утицај рачунара на животну средину