Софтверске компоненте рачунарских система¶

Сви рачунарски програми се називају заједничким именом „софтвер“ (енгл. Software). Вероватно се сећаш из основне школе да програме према намени класификујемо у три групе: оперативни систем, системски програми и кориснички програми (апликативни софтвер, апликације).

Оперативни систем чине програми који омогућују удобно коришћење хардвера. Захваљујући њима, кад се рачунар укључи, он може да прикаже позадинску слику и иконице на екрану, може да прихвати команде мишем или са тастатуре, копира и премешта датотеке, омогућава нам да покрећемо програме (а неке програме покреће аутоматски на почетку рада), омогућава покренутим програмима да добију док РАМ меморије на коришћење или да искористе неки од прикључених периферних уређаја и још много тога, чега ми користећи рачунар нисмо ни свесни. Без оперативног система, употреба хардвера би била много компликованија и тежа.

Које оперативне системе познајеш? Који оперативни систем користи твој рачунар? Који оперативни систем је инсталиран на твом мобилном телефону?

Системски програми су на неки начин надоградња оперативног система, тј. подршка систему за исправно функционисање рачунара. Ту спадају драјвери - програми који омогућују комуникацију периферних уређаја са рачунаром, антивирусни програми који штите рачунар од злонамерног софтвера, разни дијагностички програми помоћу којих се проверава исправност појединих функција и откривају кварови, програми преводиоци који служе да програме написане на неком програмском језику преводе на машински језик како би се могли извршити на рачунару.

Кориснички програми се називају још и апликативни софтвер или, чешће, кад је реч о мобилним телефонима - апликације. За разлику од системских програма, који чине рачунар употребљивим и одржавају га у исправном стању, ова група програма чини рачунар корисним и њу чине програми који обављају послове због којих уопште имамо рачунар. Ту спадају нпр. програми за преглед веба, за класичну пословну примену (обрада текста, израда презентација, за пројектовање у техници, за математичке прорачуне, вођење пословања помоћу база податка и сл.), за разоноду (гледање филмова, слушање музике, играње, и сл.), за стварање (снимање и уређивање видео и аудио записа, компоновање музике, стварање и уређивање слика, итд.) и разне друге примене (комуникацију, учење, итд.).

Размисли и сети се, а ако не знаш, потражи на интернету корисничке програме за сваку од наведених категорија. Знаш ли за неке корисничке програме који припадају категоријама које нисмо овде навели?

Шта мислиш, да ли су „апликације“ које инсталираш на „паметни“ мобилни телефон такође кориснички програми? Поразговарај о овоме са вршњацима, размените међусобно спискове програма које сте набројали и упоредите их. Да ли има преклапања? А неслагања, у смислу да сте исти програм сврстали у групе за различите намене? Зашто се то десило?

Наравно, наведена подела према намени није прецизна и формална, исти програм може да се користи у различитим областима примене.

Злонамерни програми и програми за заштиту од злонамерног софтвера су незаобилазни део приче о софтверу. Злонамерни програми (енгл. malware - malicious software) направљени су са циљем да нанесу штету. Ова штета може да буде уништење или спречавање коришћења програма и података, откривање или крађа поверљивих података и лозинки, загушење протока на мрежи, напади на системе ради уцењивања (тражење откупа за откључавање податка) и слично. Ради заштите рачунара и података користе се разни заштитни програми, о чему ће бити више речи касније.

Програми за архивирање користе се да неку датотеку или више њих компресујемо и „спакујемо“ у једну датотеку. Ово се обично ради када хоћемо да пошаљемо датотеку (да би пошиљка била мања) или неколико датотека (да би преузимање било удобније). Датотеке које су остављене на разним веб-страницама тако да посетиоци могу да их преузму, често су у облику архива. О начину употребе програма за архивирање ће бити више речи касније.

Лиценце програма¶

Свако ауторско дело, па и софтвер, представља интелектуалну својину аутора. Kопирајт је традиционални назив за законска права власника интелектуалне својине, који је изведен из речи које означавају право на копирање, а односи се на разне облике коришћења. Ознака © поред назива аутора или компаније означава носиоца ауторских права.

Kада је реч о уметничкој слици, књизи, компакт-диску са снимљеном музиком, ми купујемо медијум са уметничким делом и дефинисаним правима у вези са копирањем и емитовањем.

Kада се преузме програм са интернета или се добије на компакт-диску уз неки уређај, то још увек нама не даје право да радимо са тим софтвером шта нам је воља, већ је то одређено лиценцом. Лиценца значи дозволу коју носилац ауторских права даје некоме за коришћење ауторског дела.

Пре него што проучиш табелу која следи, ево једног кратког подсећања: програм се пише у неком програмском језику, и то је изворни кôд. Да би се програм извршио, преводи се у машински кôд, тј. у извршну верзију коју „разуме” рачунар. Модификације програма се нормално раде у изворном коду. Читање и мењање извршног кода није немогуће, али је знатно теже, а најчешће је илегално.

Реч „копилефт“ (енгл. Copyleft) је непреводива игра речи која би значила отприлике: „остави исти копирајт ако нешто мењаш“ Идеја ГНУ заједнице (која је творац овог појма) је да се формира посебан „екосистем” софтвера који је отвореног кода и да сви који су у том екосистему праве нови софтвер отвореног кода од другог софтвера отвореног кода. То је довело до тога да је неки начин „подељен” свет софтвера отвореног кода и власничког софтвера.