Садржај
1. Информационо - комуникационе технологије у савременом друштву
1.1 Информационо-комуникационе технологије
2. Рачунарство
2.2 Представљање бројева и рачунање са различитим основама
2.3 Хардверске компоненте рачунарских система
2.4 Софтверске компоненте рачунарских система
3. Организација података и прилагођавање радног окружења
3.2 Рад са документима и системом датотека
4. Креирање и уређивање дигиталних докумената
4.4 Логичка структура текстуалног документа
4.7 Слајд - презентације у дељеном документу
4.9 Напредне технике израде слајд презентација

Уређивање текста применом нотација за обележавање

До сада смо текстове креирали у програмима Бележница (Notepad), Ворд (Word) и Гугл документи (Google Docs). У сва три случаја, текст и на екрану и приликом штампања изгледа исто онако како изгледа и док га уређујемо. Овакав концепт назива се WYSIWYG (оно што видиш, то и добијеш, енгл. what you see is what you get).

Осим таквог концепта језика, постоје и језици за обележавање (енгл. markup languages) код којих се текст уноси као раван текст (енгл. plain), али се посебним ознакама унутар текста описује како поједини делови треба да изгледају у приказу на екрану или при штампању. Ознаке у тексту дефинишу изглед, логичку структуру, линкове, слике, итд.

Осим за дефинисање изгледа текста, ови језици имају велику примену код машински читљивих текстова – текстова које читају програми, на пример ради обраде или приказа података.

Данас најкоришћенији језици за обележавање су:

  • HTMLHyper text markup language, чита се ха-те-ем-ел, језик за означавање хипертекста, користи се за описивање веб-страница.

  • Markdown – чита се маркдаун, спада у такозване „једноставне језике за обележавање“ (енгл. lightweight markup languages) - веома је распрострањен јер се лако учи, а доступни су и различити бесплатни алати за превођење оваквих текстова у друге формате. Користи се на форумима, неким друштвеним мрежама, у инстант-порукама итд.

  • Wiki markup – чита се Вики-маркап, језик за описивање садржаја Википедије.

  • LaTeX – чита се ла-тек, језик који се типично користи за креирање научних или техничких докумената, који обилују формулама. Више о овом језику можеш да прочиташ на сајту Математичког факултета, Википедији – LaTex и на сајту latex-project.org.

  • PostScript – чита се пост-скрипт, језик који се користи у електронском и стоном издаваштву – за припрему књига, публикација и сл. Више о овом језику можеш да прочиташ на Википедији – PostScript.

Синтакса и могућности ових језика се, наравно, разликују, али по правилу сви имају неке основне елементе – начин како се означавају наслови, поднаслови, подебљани (bold) и искошени (italic) текст, фонт за компјутерски кôд (monospace), линкови , слике.

На наредним страницама пронаћи ћеш кратке описе неких језика за обележавање и урађен пример за уређење оваквог текста:

../_images/w10_jezik_za_oznacavanje.png

Предлажемо ти да проучиш примере на наредним страницама, упоредиш их и покушаш да откријеш како да самостално направиш неки сличан пример.


(Created using Swinx, RunestoneComponents and PetljaDoc)
© 2022 Petlja
A- A+