Презентације и њихова примена¶
Сада, кад смо се подсетили технике израде презентација, и кад умеш да направиш слајд-презентацију у два софтверска алата, хајде да видимо шта још треба знати о оваквој врсти презентација.
Слајд-презентације се најчешће праве да употпуне неко предавање, усмено излагање. Некада се, међутим, слајд-презентација прави са намером да је онај коме је намењена прегледа самостално. При изради презентација је веома важно да имаш ово на уму, јер у првом случају презентација служи само да употпуни (илуструје, анимира и сл.) нечије излагање и не треба да буде претрпана текстом да не би ометала слушање, док у другом случају презентација мора да пренесе комплетну информацију.
Слајд-презентације су најчешће мултимедијалне. То значи да не садрже само текст или само слике, већ су комбинација текста, слике, звука, анимација, па чак и видео-записа.
Још у основној школи научили сте да, када пишете писане саставе, треба да поштујете нека правила - најпре осмислите концепт, а затим пишете састав који обично има јасну структуру: наслов, увод, разрада и закључак. Када радите задатак из физике, најпре попишете познате и непознате величине, изведете образац (поставите „математички модел“) за решавање задатка и на крају израчунате. На ликовном, пак, најчешће прво направите скицу, испланирате основну композицију па онда бојите итд. При изради слајд-презентације такође постоје нека правила, односно препоруке за израду добре презентације, а односе се на редослед корака, структуру, визуелни изглед и друге особине презентације.
Као код сваког креативног рада, аутор има слободу да направи нешто „изван шаблона“, оригинално и иновативно, али никада не треба изгубити из вида сврху презентације и циљ који се жели постићи.
Док не стекнеш искуство у изради презентација и презентовању, добро је да поштујеш неке смернице:
на почетку, након наслова треба дати кратак преглед, најаву о чему ће бити речи;
ако је презентација велика, поделити је у логичке целине које треба да имају своје наслове;
у мањој презентацији би требало да сви слајдови имају исти основни дизајн и усклађене боје;
у презентацији са више тематских целина препоручује се блага разлика између целина у боји или дизајну (али не оба);
број слајдова треба ускладити са временом предвиђеним за презентовање и обавезно направити пробу, ради провере времена које је потребно за излагање (боље је рећи мање а разумљиво, него пошто - пото испричати више, а што би публици било пребрзо или нејасно да би могла да испрати);
ако је због обима теме и важности прилике за презентовање предвиђено више од 10-15 минута (што је ређи случај), размисли како да одржиш пажњу публике;
реченице треба да буду кратке и јасне;
дизајн и сам садржај презентације треба прилагодити публици (узрасту, интересовањима, предзнању);
на страници не би требало да буде више од 5-6 информација, и то у облику (вербалних) теза или слика, а не детаљног текста;
кад год је могуће, предност дати графичком приказу уместо писања текста;
нека слова буду довољно крупна и јасна, а фонт лако читљив;
слајдове не треба претрпавати шареним украсним детаљима и непотребним анимацијама и звучним ефектима који нису у служби садржаја, јер ће они ометати пажњу публике.
Увек имај на уму да је најважнија ствар у презентацији њен садржај!
Кораци у изради презентације:
припрема предавања – изучавање теме, прикупљање података;
израда концепта – планирање предавања, тематске целине, ниво детаља;
припрема материјала – прикупљање и/или израда слика, графикона, цитата итд.
израда презентације – креирање слајдова и постављање материјала;
дизајн презентације – избор „дизајн-теме“ и комбинације боја;
подешавање анимација и транзиције слајдова;
проба презентовања.
Наравно, презентација се по потреби може дотеривати у било ком тренутку. На пример, ако после пробе увидиш да би ти за комплетно презентовање требало више времена него што имаш на располагању, свакако прилагоди излагање, а можеш и да скратиш презентацију.