Једноставне формуле¶
Моћ Ексела лежи у томе што у ћелију можемо да упишемо формулу која објашњава како треба да се израчуна вредност ћелије.
Све Ексел формуле почињу знаком = (једнако). Идеја је јасна: будућа вредност ћелије = формула.
Формула се у ћелију уноси тако што кликнемо на ћелију и откуцамо „= формула“. Најједноставније формуле изгледају овако:
=(B3+C3)/2
=C7+D7*(D8-12)
Дакле, то су неки математички изрази који описују како се од вредности уписаних у неке друге ћелије рачуна вредност ћелије у којој је формула. Заграде користимо као што смо и навикли, док су симболи операција мало другачији него у математици: множење се означава звездицом, а дељење косом цртом.
\(\ \)
Сада ћемо показати како у примеру са ценовником објаснити Екселу да за нас израчуна колика је вредност робе у складишту.
Корак 1¶
Прво ћемо кликнути на ћелију D1 и у њу уписати „Ukupno“, да се зна шта представљају подаци у тој колони:
Корак 2¶
Потом ћемо кликнути на ћелију D2 и у њу унети формулу
=B2*C2
Како уносимо формулу, Ексел показује које ћелије учествују у формули:
Када притиснемо [ENTER], Ексел ће израчунати вредност формуле и уписати одговарајући број у ћелију:
Важно је да разумемо да Ексел није заборавио формулу! Она је и даље уписана у ћелију, али се приказује вредност формуле јер је то оно што ми као корисници желимо да видимо. Ако сада поново кликнемо на ћелију, формула се јасно види у реду изнад (који се зове formula bar):
Сада ћемо у ћелију D3 унети формулу
=B3*C3
и тако до краја. Ово је мало досадно и може се убрзати, али о томе касније. Ако твоја табела има свега 4-5 редова ово не би требало да буде превише захтевно.
На овај начин је Ексел за нас израчунао колико новца је потрошено на сваку појединачну ставку. Још само да видимо колико новца је укупно потрошено, и задатак је готов.
Корак 3¶
Сада желимо да у ћелији D18 (Пази! У твом случају то може бити нека друга ћелија!) израчунамо колико је укупно новца потрошено према овој табели. Један начин да то урадимо је да у ћелију унесемо формулу
= D2 + D3 + D4 + D5 + D6 + D7 + D8 + D9 + D10 + D11 + D12 + D13 + D14 + D15 + D16 + D17
али је то неудобно, и приликом уноса можемо направити разне грешке.
Уместо тога, у ћелију ћемо унети следећу формулу:
=SUM(D2:D17)
Ова формула каже Екселу да у ћелију D18 упише збир (SUM) вредности уписаних у ћелије D2, D3,…, D17 (D2:D17), што смо и желели. „SUM“ се зове функција, а запис „D2:D17“ се зове распон или опсег ћелија.
Приликом уноса формуле Ексел означава ћелије које учествују у рачуну:
па када притиснемо [ENTER] добијамо:
Корак 4¶
Задатак готов! Само још једном да снимимо табелу.