Садржај

Мултимедијални садржаји

HTML документи омогућавају да у њих ставите мултимедијалне садржаје као што су слике, видео и аудио фајлови. На овај начин, HTML документи постају много више од страна које можете наћи у књигама. У овој лекцији ћемо научити како се прави мултимедијални садржај помоћу HTML докумената.

Слике

Слике су, у највећем броју случајева, фајлови који се чувају одвојено од HTML докумената (најћешће у неком поддиректоријуму). Слике се постављају у документ на сличан начин као и линкови – помоћу елемента <img>, који у свом атрибуту src садржи име слике коју треба приказати:

Слика Николе Тесле:
 <img src="NikolaTesla.jpg" alt="Nikola Tesla"></img>

Елемент <img> нема садржај, тј. ништа не наводимо између отварајућег и затварајућег тага. Зато се овај елемент може написати и као самозатварајући таг, овако:

Слика Николе Тесле - самозатварајући таг:
 <img src="NikolaTesla.jpg" alt="Nikola Tesla"/>

Подсетимо се, самозатварајући таг је целина за себе и нема пратећег парњака, јер не ограничава део текста који припада његовом елементу. Раније смо помињали HTML елемент <br/> (прелазак у нови ред), који се такође представља самозатварајућим тагом.

Елемент <img> је још један елемент који може да буде цео садржан у једном самозатварајућем тагу.

Поред src атрибута, свака слика треба да има текст који ће се приказати уместо ње у случају да се слика не може учитати или приказати у прегледачу. Овај текст се ставља у оквиру alt атрибута.

HTML елемент <img> веома личи на елементе везе објашњене у претходној лекцији, уз једну разлику. Слика која се референцира се директно убацује и приказује на месту овог елемента.

Поред src и alt атрибута, слика треба да има и title атрибут, који описује слику и приказује се када неко пређе мишем преко ње. Друга, можда и важнија намена атрибута title је да претраживачи као што су Google или Bing имају на располагању описе слика, што им омогућава квалитетније рангирање резултата претраге.

Формати слика

Помоћу елемента <img> прегледач може да прикаже слике у различитим форматима, као што су JPG/JPEG, PNG, WEBP, SVG. Избор формата, величине, компресије и резолуције слике је компромис између брзине учитавања и квалитета и намене слике.

На веб-странама се најчешће користе JPEG формати, зато што дају најбољи однос квалитета и величине слике.

PNG формат се може користити како би се приказале квалитетније слике, али често је цена спорије учитавање стране. Због брзине учитавања посебно треба избегавати формате намењене пре свега за квалитетно штампање, као што је TIFF, јер су фајлови у том формату често велики.

GIF слика се често користи када је потребно направити неку анимирану илустрацију, која је довољно једноставна и не захтева пратећи аудио или контроле (пауза, заустављање, позиционирање на неки тренутак).

Пожељно је користити прогресивни формат слика (нпр. прогресивни JPEG) у случају да су слике веће и спорије се учитавају. Класични формати исцртавају део по део слике (у хоризонталним тракама), док прогресивни исцртају одмах целу слику, али лошијег квалитета (замућено). Потом се, како се учитава додатни садржај слике, квалитет приказа поправља и слика се изоштрава.

Постоје и векторски формати као што је SVG (енгл. Scalable Vector Graphics). Предност векторских формата је могућност увеличања слике без губитка квалитета јер се њихов опис своди на дефинисање линија, облика фигура и боја.

Видео материјали

HTML језик нам омогућава да у веб-страну поставимо видео-материјале који се могу приказати у тој страни. Као и слике, видео-фајлови се снимају одвојено од HTML докумената (нпр. видео може да буде снимљен као посебан фајл movie.mp4). У том случају је потребно у HTML документ ставити HTML елемент <video>, који ће у себи имати везу ка видео-фајлу.

video елемент који показује mp4 формат релативне путање film.mp4
 <video controls>
     <source src="film.mp4" type="video/mp4" />
     Ако видите овај текст, онда ваш прегледач не може да прикаже видео.
 </video>

Елемент <video> у себи садржи HTML елемент <source> (представља се самозатварајућим тагом), који представља линк на видео-фајл који треба приказати.

У случају да постоји више елемената <source> у оквиру истог <video> елемента, прегледач ће покушати да прикаже први, а ако не може да га прикаже, онда ће прећи на следећи.

Унутар елемента <video> се може наћи и текст који ће бити приказан у случају да прегледач не може да покрене видео. Пример: ако фајл није на задатој локацији, ако је оштећен, или ако прегледач не може да покрене такав тип видеа.

Уз видео се могу ставити и преводи помоћу <track> елемента.

Елемент <video> има још неколико корисних својстава којима се може дефинисати понашање ове контроле.

Атрибут

Опис

controls

Приказује алатку са контролама за покретанје и заустављање видеа

autoplay

Дефинише да је потребно покренути видео чим се учита

poster

Представља слику која ће бити приказана пре него што се видео покрене

Пример video елемента са додатним својствима:
 <video controls autoplay poster="/images/naslov.jpg">
     <source src="film.mp4" type="video/mp4" />
     Ако видите овај текст, онда видео не може да се прикаже.
 </video>

Више информација о елементу video можете наћи на страни о елементу video sajta W3 schools.

Оквири

Постоји још један начин да се прикажу видео фајлови, а то је елемент <iframe>.

<iframe> је HTML елемент којим можете да укључите садржај друге HTML стране или документа у тренутну страну. На пример, у случају да желимо да у HTML документу прикажемо неки YouTube видео, можемо у нашу страну да поставимо <iframe> HTML елемент, коме је у src атрибуту уписано одакле треба да прочита видео:

<iframe src="https://www.youtube.com/embed/s9KCMku_StY?list=PLWXhVV6d5_uXFh9vOfagoU4FzJJlV3oWz">
</iframe>

Ове елементе је лако додати у HTML стране када желите да убаците у страну неки YouTube видео. Довољно је да одете до видеа који желите да убаците, одаберете Share (подели) опцију и као начин за дељење одаберете Embed (убачени) тип дељења:

../_images/chrome_share_embed_video.png

Све што је потребно да урадите је да овај HTML кôд убаците у вашу страну и YouTube видео ће бити пуштен.

Аудио-материјали

HTML нам омогућава да поставимо аудио-материјале унутар веб-стране помоћу елемента <audio>, као што је приказано у следећем примеру:

<audio controls>
    <source src="himna.ogg" type="audio/ogg" />
    <source src="himna.mp3" type="audio/mpeg" />
    Ако видите овај текст, онда ваш прегледач не подржава <audio> елемент.
</audio>

Елемент <audio> омогућава да пустите („одсвирате“) аудио-материјале у MP3, WAV и OGG формату, мада различити прегледачи могу да имају подршку за само неке од ових формата. Због тога се у оквиру елемента <audio> обично наводи неколико аудио-фајлова, како би прегледач могао да употреби фајл чији формат подржава. У случају да прегледач подржава елемент <audio>, видећете нешто попут приказа на следећој слици:

../_images/audio.png

Као и у случају елемента <video>, постоји неколико својстава помоћу којих можемо да задамо прегледачу како да прикаже контролу и пусти аудио-запис. На пример, controls дефинише да је потребно приказати контроле за покретање и заустављање аудио-материјала, loop да је потребно стално понављати аудио материјал, док autoplay задаје да аудио-запис треба одмах покренути чим се садржај учита.

Више информација о елементу audio можете наћи на страни о аудио елементу сајта W3 schools.

(Created using Swinx, RunestoneComponents and PetljaDoc)
© 2022 Petlja
A- A+