Променљиве¶
Као што знамо, променљива је именовани простор у меморији рачунара у коме се чува нека вредност. Променљиву можемо да замислимо као кутију у којој чувамо неку вредност.
Садржај променљиве мењамо додељивањем вредности променљивој, што можемо чинити више пута у програму, у складу са алгоритмом који програмирамо. Променљивој се додељује вредност тако што напишемо име променљиве, затим знак =
и на крају вредност. Следећа слика илуструје значење наредбе x=3
(променљивој x додељујемо вредност 3).
Вредност коју смо доделили променљивој можемо касније да употребимо за израчунавање нових вредности, а можемо и да је на неки начин прикажемо као резултат (на пример, користећи функцију alert
или console.log
, а ускоро ћемо видети и друге начине).
Погледајмо сада још неке детаље у вези са употребом променљивих у JavaScript програмима.
Декларација¶
Декларацијом променљиве најављује се њена употреба у наставку програма и одређује се у ком делу програма се та променљива може користити.
У језику JavaScript декларацију променљивих x
, y
, z
треба писати овако:
let x, y, z;
Старији начин декларисања је писање речи var
уместо let
, а могуће је и потпуно изоставити декларацију (што је скоро исто као да смо је декларисали користећи реч var
). Мада разлике у значењу декларација са let
и var
нису велике, боље је декларисати променљиве помоћу речи let
, јер то може да помогне да у сложенијим програмима избегнемо неке необичне и често неочекиване и збуњујуће ефекте.
Употреба речи let
у декларацијама нас форсира да пишемо јасније програме и помаже нам да не правимо багове. Конкретније, неке грешке које направимо пишући програм без декларација (или са старијим декларацијама помоћу речи var
) су багови, тј. такве да програм може да се изврши, али се добија погрешан резултат. Када у декларацијама истог програма користимо реч let
, програм може да постане синтаксно неисправан, или да пукне при извршавању. Ово је боље, јер о таквим грешкама добијамо поруке, па их и лакше исправљамо.
У разним примерима на интернету и по књигама, видећете да је употреба речи var
при декларацијама променљивих прилично честа. То је, нажалост, највећим делом наслеђе из времена када у језику JavaScript још није постојала декларација помоћу речи let
.
Иницијализација¶
Често се променљивој одмах при декларацији додељује и почетна вредност. На пример, уместо:
… можемо да пишемо:
Додељивање почетне вредности променљивој назива се иницијализација. Препоручује се да променљиве иницијализујемо одмах при декларацији кад год то логика програма допушта.
Константе¶
Понекад је у програмима иницијализација променљиве једино додељивање вредности тој променљивој. Када не намеравамо да мењамо вредност променљиве у наставку програма, добро је у декларацији уместо речи let
писати реч const
.
Тиме програм додатно постаје јаснији за читање, а неки теже ухватљиви багови се могу претворити у грешке у току извршавања (енгл. runtime errors, пуцање програма). Као што је раније речено, ако већ имамо грешке у програму, онда је боље да су то грешке о којима добијамо поруку (као што су синтаксне грешке и пуцање програма), јер ћемо уз помоћ тих порука грешке лакше исправити.
Типови¶
Вредности које додељујемо променљивама у програмима су подаци који се уносе у програм, чувају у фајловима, комбинују приликом рачунања израза и на крају на неки начин приказују. Те вредности могу бити разних врста, тј. могу припадати различитим типовима. Типови вредности који се најчешће користе су number, boolean и string и о њима ће бити речи у наставку.