Променљиве¶
Као што знамо, променљива је именовани простор у меморији рачунара у коме се чува нека вредност. Променљиву можемо да замислимо као кутију у којој чувамо неку вредност.
Садржај променљиве мењамо додељивањем вредности променљивој, што можемо чинити више пута у програму, у складу са алгоритмом који програмирамо. Променљивој се додељује вредност тако што напишемо име променљиве, затим знак = и на крају вредност. Следећа слика илуструје значење наредбе x=3 (променљивој x додељујемо вредност 3).
Вредност коју смо доделили променљивој можемо касније да употребимо за израчунавање нових вредности, а можемо и да је на неки начин прикажемо као резултат (на пример, користећи функцију alert или console.log, а ускоро ћемо видети и друге начине).
Погледајмо сада још неке детаље у вези са употребом променљивих у JavaScript програмима.
Декларација¶
Декларацијом променљиве најављује се њена употреба у наставку програма и одређује се у ком делу програма се та променљива може користити.
У језику JavaScript декларацију променљивих x, y, z треба писати овако:
let x, y, z;
Старији начин декларисања је писање речи var уместо let, а могуће је и потпуно изоставити декларацију (што је скоро исто као да смо је декларисали користећи реч var). Мада разлике у значењу декларација са let и var нису велике, боље је декларисати променљиве помоћу речи let, јер то може да помогне да у сложенијим програмима избегнемо неке необичне и често неочекиване и збуњујуће ефекте.
Употреба речи let у декларацијама нас форсира да пишемо јасније програме и помаже нам да не правимо багове. Конкретније, неке грешке које направимо пишући програм без декларација (или са старијим декларацијама помоћу речи var) су багови, тј. такве да програм може да се изврши, али се добија погрешан резултат. Када у декларацијама истог програма користимо реч let, програм може да постане синтаксно неисправан, или да пукне при извршавању. Ово је боље, јер о таквим грешкама добијамо поруке, па их и лакше исправљамо.
У разним примерима на интернету и по књигама, видећете да је употреба речи var при декларацијама променљивих прилично честа. То је, нажалост, највећим делом наслеђе из времена када у језику JavaScript још није постојала декларација помоћу речи let.
Иницијализација¶
Често се променљивој одмах при декларацији додељује и почетна вредност. На пример, уместо:
… можемо да пишемо:
Додељивање почетне вредности променљивој назива се иницијализација. Препоручује се да променљиве иницијализујемо одмах при декларацији кад год то логика програма допушта.
Константе¶
Понекад је у програмима иницијализација променљиве једино додељивање вредности тој променљивој. Када не намеравамо да мењамо вредност променљиве у наставку програма, добро је у декларацији уместо речи let писати реч const.
Тиме програм додатно постаје јаснији за читање, а неки теже ухватљиви багови се могу претворити у грешке у току извршавања (енгл. runtime errors, пуцање програма). Као што је раније речено, ако већ имамо грешке у програму, онда је боље да су то грешке о којима добијамо поруку (као што су синтаксне грешке и пуцање програма), јер ћемо уз помоћ тих порука грешке лакше исправити.
Типови¶
Вредности које додељујемо променљивама у програмима су подаци који се уносе у програм, чувају у фајловима, комбинују приликом рачунања израза и на крају на неки начин приказују. Те вредности могу бити разних врста, тј. могу припадати различитим типовима. Типови вредности који се најчешће користе су number, boolean и string и о њима ће бити речи у наставку.