Врсте спајања¶

У базама података постоји неколико различитих оператора спајања: INNER JOIN, CROSS JOIN, LEFT JOIN, RIGHT JOIN, FULL JOIN који се углавном разликују по томе шта се дешава када у једној од спојених табела не постоји врста која би требало да се споји. Оператор JOIN који смо приказали је заправо оператор INNER JOIN (тзв. унутрашње спајање). То је најчешће коришћена врста спајања, па се стога назнака о којој врсти спајања је реч може изоставити.

Природно је очекивати да се у табели изостанака налазе само они идентификатори ученика за које у табели ученика постоје одговарајући подаци. То је осигурано постављањем страног кључа између колоне id_ucenik у табели изостанака и колоне id у табели ученика.

Међутим, сасвим је могуће да се вредност колоне id из неких редова табеле ученика уопште не појављује у колони id_ucenik у табели изостанака (јер могу да постоје ученици који немају ниједан изостанак). Размотримо тада следећи задатак.

Ако бисмо извршили обично (унутрашње) спајање табеле ученика и табеле изостанака, добили бисмо податке само о оним ученицима који имају изостанке.

SELECT *
FROM ucenik u
     JOIN izostanak i ON u.id = i.id_ucenik;

Извршавањем упита добија се следећи резултат:

Ако желимо да се прикажу подаци и о ученицима који немају изостанке, потребно је да применимо тзв. лево спољашње спајање које се постиже оператором LEFT OUTER JOIN или скраћено LEFT JOIN.

SELECT *
FROM ucenik u
     LEFT JOIN izostanak i ON u.id = i.id_ucenik;

Извршавањем упита добија се следећи резултат:

Код ученика који имају изостанака, за сваки изостанак постоји одговарајућа врста у резултату. Код ученика који немају изостанака у пољима који описују изостанак стоје специјалне недостајуће вредности (NULL).

Иако на први поглед делује да ово нема пуно смисла, кључна ствар је то што смо у табели задржали податке о свим ученицима, што омогућава да у извештајима о укупном броју изостанака пријавимо и податке о ученицима који нису правили изостанке. Илуструјмо то наредним паром примера.

Кључни елемент решења је то да агрегатне функције приликом агрегирања елемената задате колоне потпуно игноришу недостајуће вредности у тој колони. Тако агрегатна функција COUNT броји само оне врсте које не садрже вредности NULL. Зато се применом груписања по идентификатору ученика и применом функције COUNT на табелу добијену левим спољашњим спајањем табеле ученика и изостанака лако може генерисати извештај који садржи податке о свим ученицима, при чему ће се код оних који немају изостанака појавити број 0.

SELECT u.id, u.ime, u.prezime, COUNT(status) AS broj_izostanaka
FROM ucenik u
     LEFT JOIN izostanak i ON u.id = i.id_ucenik
GROUP BY u.id
ORDER BY broj_izostanaka DESC;

Извршавањем упита добија се следећи резултат:

Овај пример само проширује претходни тиме што се захтева додатно филтрирање.

SELECT u.id, u.ime, u.prezime, COUNT(status) AS broj_neopravdanih
FROM ucenik u LEFT JOIN
     izostanak i ON u.id = i.id_ucenik AND
     u.razred = 1 AND u.odeljenje = 2 AND status = 'неоправдан'
GROUP BY u.id
ORDER BY broj_neopravdanih DESC

Извршавањем упита добија се следећи резултат:

Приметимо да смо услов селекције (филтрирања) навели у склопу услова спајања, а не у склопу клаузуле WHERE, јер бисмо издвајањем само неоправданих изостанака након спајања изгубили податке о ученицима који немају изостанака (јер у колони статус не пише neopravdan, већ NULL). Алтернативно, услов филтрирања у клаузули WHERE би се могао записати као status = 'неоправдан' OR status IS NULL, чиме би се задржале врсте које одговарају неоправданим изостанцима ученика који их имају, као и врсте које одговарају ученицима који немају изостанке.

Десно спољашње спајање је симетрично левом (задржавају се све колоне друге уместо прве табеле). Детаљније изучавање осталих врста спајања превазилази градиво овог предмета и тиме се нећемо бавити у наставку. У већини примера ћемо користити унутрашње спајање (JOIN), а с времена на време ћемо употребити и лево спољашње спајање (LEFT JOIN). Резимирајмо на једном малом примеру како та два спајања функционишу. Претпоставимо да спајамо следеће две табеле (autor и knjiga).

Као што видимо, аутор 1, Петар Јовановић је написао две књиге, аутор 2 није написао ни једну, док је ауторка 3 написала једну књигу.

Унутрашњим спајањем (по услову autor.id = knjiga.id_autor) добили бисмо следећу табелу.

Левим спољашњим спајањем (по услову autor.id = knjiga.id_autor) добили бисмо следећу табелу.