Задаци модерне криптографије¶

Током векова, криптографија је напредовала као наука, нарочито са развојем математике, а током последњих неколико деценија и рачунарства. Методе које се користе у криптографији су постале много напредније, а њена примена је ушла у многе области људског деловања. Криптографија одавно није тема само војних, безбедносних и дипломатских служби, она се широко примењује у електронском пословању, финансијама, трговини итд. Чак и појединци могу да искористе криптографију за личне потребе, нпр. тако што при архивирању података поставе лозинку на архиву.

У савременом друштву, од криптографије се више не очекује само да обезбеди тајност информација, јер је у међувремену уочено да криптографија може врло корисно да послужи и у друге сврхе.

Најважнији задаци савремене криптографије су да обезбеди:

• Тајност информација (енгл. confidentiality - поверљивост, тајност)

• Веродостојност информација (енгл. data integrity - интегритет, веродостојност података)

• Проверу идентитета (енгл. authentification)

• Немогућност избегавања одговорности (енгл: non-repudiation - непорицање)

Обезбеђивање тајности информација значи да је садржај информације доступан само овлашћеним лицима, односно само онима који поседују кључ за декрипцију. Да би се криптосистем сматрао безбедним, важно је да нападач (криптоаналитичар) не може да декриптује информације без кључа. Криптографија обезбеђује тајност помоћу различитих математичких алгоритама, а један од њихј је алгоритам RSA.

Да би се обезбедила веродостојност информација које се криптују, треба спречити да дође до неовлашћене промене информација (преправљање, брисање дела, или подметање друге информације). Другим речима, потребно је да постоји начин да се провери да ли је информација промењена након њеног настанка. И ово се постиже одређеним алгоритмима, које ћемо ускоро описати.

Провера идентитета подразумева да учесници у комуникацији треба да докажу свој идентитет (да се представе на проверљив начин) пре него што започну размену информација.

Немогућност избегавања одговорности се састоји у томе да лице које да пристанак на нешто (нпр. изда чек или потпише уговор) не може касније да порекне свој пристанак, тврдећи да је у питању фалсификат. Један од начина да се помоћу криптографије обезбеди непорицање је употреба дигиталног потписа, о чему ће ускоро бити речи.