Дигитализација и вештачка интелигенција¶

Дигитализација у свакодневном животу¶

• Колико ти пута (само током једног дана) неки дигитални уређај помогне, за било шта што радиш?

• Колико сте порука и информација разменили твоји другари, другарице и ти током данашњег дана?

• Да ли се и ово што сада читаш лекцију преко рачунара или телефона дешава захваљујући дигитализацији?

Данас машине све чешће обављају послове које је годинама уназад радио човек. Као што људи имају чула и помоћу њих прате шта се дешава у околини, тако се у машине уграђују сензори. Помоћу сензора машине добијају информације из околине - колика је температура, да ли се у близини налази неки предмет, да ли у околини има довољно светла и слично.

Не само машине у фабрикама, различити електрични уређаји данас имају уграђене сензоре. И у твом телефону постоје сензори.

Да ли знаш који се сензори налазе у твом телефону и чему служе? Како телефон зна када да смањи осветљеност? Како може да броји твоје кораке?

На улици се светло на бандерама аутоматски укључује када падне мрак. У неким кућама се аутоматски укључује грејање, хлађење, светло у просторијама или у дворишту.

Да ли си приметио негде у својој околини неки сличан систем? Да ли ти се десило да станеш испред врата продавнице и врата се сама отворе. Како су знала да си ту?

Постоје и куће које имају системе који штите од провалника, пожара, поплава и сл. Рецимо, на улазна врата се постави сензор који ће да примети ако се неко креће у близини и укључи аларм у случају да врата нису откључана, а неко уђе. Алармни систем може и да обавести власника, агенцију за обезбеђење или полицију чим се активира неки од сензора.

Овакви системи више нису реткост. Уграђују се и у просторије различитих компанија, у школе, болнице… Захваљујући дигитализацији, могу и да се повежу на интернет и да се њима управља са једног места. Мало по мало, развијају се цели градови у којима се квалитетно управља саобраћајем, потрошњом воде, гаса, одржавањем хигијене и слично.

Пример доброг управљања у насељу

Камион за одвожење смећа обилази и празни контејнере без обзира на то да ли су пуни или полупразни. То баш и није добро, јер ће возило потрошити доста горива без потребе. На неком другом месту можда постоји препун контејнер у који не може да стане више ни један отпадак.

Ако би се ставили сензори у контејнере за смеће, знало би се који су спремни за пражњење. Рачунарски системи би могли сваки дан да изаберу најбољу путању за возила која одвозе смеће. Много би се уштедело, а било би добро и за очување животне средине.

И у аутомобилима се користе аутоматски системи. Сензори могу да открију ако нешто у аутомобилу не ради како треба, да прате шта се дешава у окружењу аутомобила, помогну око паркирања.

Да ли си некад, пролазећи поред паркинга, уочио на задњој страни неког возила сензоре за паркирање? Како ауто зна да ли има довољно горива? Размисли, који се још сензори налазе у аутомобилу?

Хајде да направимо још један корак кроз могућности које нам је донела дигитализација…

Савремена возила су опремљена и системима за навођење који помажу возачу да зна куда треба да се креће. У возила се све чешће уграђују и камере које могу да препознају да ли је возач поспан, узнемирен, да ли прави нагле покрете и да га на време упозоре да не направи незгоду. Уз помоћ бројних сензора возило се претвара у правог личног асистента. Истражи, које још могућности имају савремена возила?

Вештачка интелигенција¶

Да ли си чуо да постоје и возила која возе без возача?

Дигитализацијом је омогућено да се различити аутоматски системи и уређаји повежу и да размењују информације.

Да ли ти се некад учинило да те уређај који користиш разуме, да је интелигентан?

Ево једног примера: често слушаш музику преко Јутјуба. Слушаш песму и у неком тренутку се сетиш сличне песме коју исто волиш, сличне, али од другог извођача. Погледаш, и баш та песма се налази међу онима које ти препоручује програм. Као да је песму на то место ставио неко од твојих другара ко те одлично познаје. Или…

Радиш домаћи задатак из Природе и друштва, претражујеш и посећујеш садржаје у вези са планинама у Србији и одједном ти искочи реклама за смештај на Старој планини. Не било какав - место које ти баш одговара! Стављаш на интернет слике своје омиљене маце и после неког времена појави се реклама за мачју храну (коју можда већ користиш?). Да ли ти се десило нешто слично?

Данашњи дигитални системи стално уче и развијају се.

Све чешће се дешава да, када отвориш неки сајт, искочи прозорче и неко те пита да ли ти је потребна помоћ и касније настави да одговара на твоја питања. Шта мислиш, да ли прави човек седи и пише те поруке? Наравно да није у питању прави човек. Замисли колико би људи било потребно да се одговори свима који у том тренутку желе да поставе неко питање!

У питању је програм на рачунару који је, користећи много информација, научио шта треба да испише, како да ти одговори, да процени који ће бити твој следећи корак.

На неким дигиталним уређајима постоје и виртуелни асистенти. То су програми који су научени да одговоре на твоја питања и помогну ти да урадиш оно што желиш. Ако користиш Windows помоћ ће ти пружити Кортана, асистент на Samsung уређајима зове се Бигзби…

Ако је Google на првом месту са својим претраживачима, Microsoft са својим Office пакетом, онда је Аpple први са својим виртуелним асистентом који се зове Сири.

Више нису ретки уређаји који се покрећу тек када препознају да желиш да их користиш баш ти, препознају твој лик! Рачунар може са слике да препозна (прилично прецизно) и колико имаш година, твоје расположење и слично.

У претходним примерима уређаји се понашају као да стварно разумеју шта се око њих дешава. Виртуелне асистенте доживљаваш као праве људе, програмима као да је неко дојавио шта ти је у тренутку потребно. Уређаји прате шта се дешава у околини и сами реагују, баш онако како си замислио.

Све је ово могуће захваљујући вештачкој интелигенцији, области која се све више развија.

Како замишљаш свет у будућности?