Дигитални уређаји¶
Дигитални уређаји ти нису потпуно непознати, јер управо користиш један дигитални уређај да би могао да приступиш овој лекцији.
На који начин пролазиш кроз курс информатике и рачунарства? Да ли користиш мобилни телефон, таблет, лаптоп или рачунар са тастатуром и монитором?
Можеш ли мало детаљније да опишеш уређај који управо користиш? Шта стварно знаш о њему?
Рачунаре – стоне и лаптоп, паметне телефоне, таблете и друге сличне уређаје једним именом зовемо дигитални уређаји. За све њих је карактеристично да у себи имају делове који чувају, обрађују или размењују податке у дигиталном облику, односно дигиталне податке.
Дигитални уређаји: 1. стони (десктоп) рачунар, 2. телефон, 3. лаптоп, 4. таблет.¶
Шта је то дигитални податак?
Дигитални уређаји, приликом обраде, прво „преведу” податке у низ нула и јединица. Овако преведени подаци су разумљиви рачунарима иако нама изгледају потпуно необично.
За податке записане помоћу цифри 0 и 1 се каже да су у бинарном запису или бинарном облику.
Бинарни запис је јединствен за све уређаје. Mожемо то упоредити са неким универзалним језиком који користе сви рачунари.
Најмања количина информација коју може да памти и обрађује рачунар назива се бит. Бит може бити или 1 или 0.
Битови се групишу у скупове од по осам битова и тај скуп називамо бајт. Данас рачунари обрађују и чувају много већу количину информација и података од једног бајта. У табели су приказане величине које се користе а веће су од бајта, поређане по величини. Свака следећа величина је око 1000 пута већа од претходне.
Подаци унети у рачунар коришћењем тастатуре, миша или на неки други начин се преводе у низ битова. На тај начин сваки знак унет са тастатуре има јединствену комбинацију цифара 0 и 1 а најпознатији начин представљања је АСКИ кôд (ASCII).
У школи ћеш можда учити како се бројеви записани у декадном систему (са цифрама од 0 до 9) записују у бинарном бројном систему (са цифрама 0 или 1). На интернету се могу пронаћи странице где постоје конвертори (претварачи) који могу речи (текст) претворити у бинарни запис.
Реч ШКОЛА у бинарном запису гласи 11010000 10101000 11010000 10011010 11010000 10011110 11010000 10011011 11010000 10010000
Колико знакова користимо да бисмо написали реч ШКОЛА азбуком а колико бинарним цифрама?
Потребно је пет знакова ако користимо азбуку а осамдесет ако користимо бинарни запис.
Колико битова постоји у бинарном запису речи ШКОЛА а колико бајтова?
Осамдесет битова, односно десет бајтова.
Зашто рачунари користе бинарни запис ако је потребно употребити много више знакова него ако, на пример, користимо нашу азбуку?
Бинарни запис је једноставан, постоје само два стања – нула и јединица. Можемо га упоредити са сијалицом, она или светли или не светли. Бинарни запис је својом једноставношћу и омогућио настанак рачунара, јер би они иначе морали да буду знатно сложенији. Пошто рачунари раде огромном брзином, велики број нула и јединица које се обрађују није толики проблем, као што би био човеку.