5.1. Усклађивање скрипти¶

Пример 1 – Срнетина¶

Нека три девојчице, Дана, Ана и Тамара, воде следећи разговор:

• Дана: Ана, јеси ли јела некад срнетину?

• Ана: Нисам и нећу.

• Дана: А зашто не?

• Тамара: Чула је да брза храна није здрава.

• Све три: Ха, ха, ха.

Кликни на слику да видиш како тај разговор изгледа кад се испрограмира.

Усклађивање ликова у овом програму може да се уради коришћењем чекања по следећем упутству.

Разговор можемо да прикажемо у табели, додељујући успут трајање свакој реченици:

Трајање	Дана	Ана	Тамара
2 секунде	Ана, јеси ли јела некад срнетину?	чека	чека
2 секунде	чека	Нисам и нећу.	чека
2 секунде	А зашто не?	чека	чека
3 секунде	чека	чека	Чула је да брза храна није здрава.
заувек	Ха ха ха	Ха ха ха	Ха ха ха

Сада се скрипта за сваку девојчицу лако саставља на основу њене колоне у табели. Да би скрипте биле једноставније, трајања узастопних чекања смо сабрали и представили једном наредбом чекања.

Исти овај разговор могао је да се направи помоћу разглашавања.

Ево како се праве објаве: у групи блокова Догађаји изаберемо блок и поставимо га у скрипту. У поље блока уместо „порука1” упишемо текст који желимо. То ће бити име наше објаве.

Блок можемо да користимо и да бисмо синхронизовали скрипте једног лика између себе, али обично га користимо да бисмо ускладили понашање више ликова. У блоку треба да изаберемо неку од до сада дефинисаних објава, а затим испод тог блока додамо наредбе које треба извршити када изабрана објава буде разглашена.

За овај пример то је све што нам треба. Погледајмо скрипте за сваку од девојчица и у верзији када се користе објаве.

У овом случају, преправљање трајања појединих стања би било знатно једноставније – довољно је изменити програм на само једном месту.

Пример 2 – Спортови¶

У следећем, једноставном примеру, позорница мења позадине и сваку промену објављује, а лик прима поруке и реагује на њих коментаром.

Покушај да направиш овакав програм.

Скрипта позорнице изгледа овако:

Видимо да није неопходно да у скрипти позорнице кажемо колико треба да се чека да би се завршила реакција дечака. Довољно је да уместо блока употребимо блок . Ово је последњи од три блока који су у вези са разглашавањем (два смо користили и у претходном примеру). Када користимо овај блок, рачунар неће наставити са извршавањем скрипте позорнице док се све реакције на објаву не заврше. Овде постоји само једна реакција, али и да их је више, све би биле сачекане. У случају да скрипте реакције такође нешто разглашавају и чекају, полазна скрипта би, наравно, сачекала заједно са њима. Захваљујући овако организованом сачекивању, све тече по реду и следећа позадина се појављује тек када се заврши скрипта реакције дечака.

Погледајмо и скрипту дечака:

Примећујемо да ни „дечак не мора да зна” када ће се која позадина појавити. Што се њега тиче, позорница је могла да поставља позадине било којим редом, па и да их понавља, а скрипте којима дечак реагује на објаве не би морале због тога уопште да се мењају.

У овом примеру скрипте позорнице и дечака нису независне, оне сарађују путем објава. Међутим, ове скрипте нису ни превише повезане: позорница не зна ништа о томе како дечак реагује на објаве (могао је и да се шета по слици или ради нешто друго), ни колико те реакције трају; са друге стране, дечак не зна када ће која објава да се догоди, а то му није ни потребно да би реаговао. Овом лабавом повезаношћу позорнице и дечака добијамо програм који је лакше преправљати, уколико пожелимо да га мењамо.