Интернет сервиси¶

Интернет сервиси за комуникацију¶

Сви сервиси који нам пружају могућност да размењујемо информације, било са појединцима или са групама корисника, припадају овој групи сервиса. У зависности од тога да ли се та комуникација одвија у реалном времену (истовремено) или не, ову групу сервиса можемо да поделимо на сервисе за синхрону и сервисе за асинхрону комуникацију. Комуникациони сервиси за асинхрону комуникацију су они сервиси код којих учесници у комуникацији могу да шаљу поруке у време када то њима одговара, независно једни од других. Особе које учествују у комуникацији не морају да буду присутне на мрежи у исто време, односно да користе свој ИКТ уређај за комуникацију истовремено. Примери оваквих сервиса су електронска пошта и дискусионе групе.

Електронска пошта¶

Електронска пошта, имејл (e-mail) или само мејл, најстарији је и један од најчешће коришћених интернет сервиса. Користи се за слање писаних електронских порука којима се могу прикључити датотеке различитог типа у виду прилога. Порука се може послати једној особи или групи корисника.

Предности коришћења електронске поште су вишеструке:

• сервис је бесплатан;

• електронска пошта стиже за неколико секунди;

• једна порука се може истовремено послати на више адреса;

• све примљене и послате поруке могу се прегледати на једном месту, лако претражити и филтрирати према различитим критеријумима (имену или адреси пошиљаоца, теми или датуму).

Да би неко могао да користи сервис електронске поште, мора да има своју адресу електронске поште или имејл адресу.

Адреса електронске поште се састоји од:

• корисничког имена - имена које сваки корисник креира за себе под условом да је доступно, односно да није већ креирано од стране неког другог корисника код истог провајдера;

• знака @ (изговара се „ет“);

• имена провајдера - сервиса који пружа услугу коришћења електронске поште.

Пример једне e-mail адресе је: dalibor_todorovic@outlook.com

Адресу електронске поште можеш да креираш код свог провајдера (добављача интернет услуга) и она ће садржати, након знака @, име тог провајдера. Међутим, данас је најчешћи случај да људи за слање и примање мејлова користе веб-мејл сервисе великих компанија, најчешће Мајкрософта или Гугла. Приступ електронској пошти из прегледача веба са било ког уређаја који је повезан на интернет омогућава веб-мејл сервис.

Како да направиш свој Мајкрософт налог, корак по корак, можеш да сазнаш на адреси https://support.microsoft.com/sr-latn-me/help/4026324/microsoft-account-how-to-create а како да отвориш свој Гугл налог, на адреси https://support.google.com/accounts/answer/27441?hl=sr .

За креирање налога на веб-мејл сервисима постоје старосна ограничења. За неке сервисе је потребно да корисник има више од 13 година. У неким државама је узрасно ограничење 15, 16, па чак и 18 година. Било би добро да налог на веб-мејл сервису креираш уз помоћ и сагласност родитеља.

Да ли имаш школску имејл адресу којом си приступао учионици у облаку? Како гласи та адреса?

Електронској пошти се притупа уносом корисничког имена (username) и лозинке (password).

Постоје и посебни програми (апликације) за услуге електронске поште, који се могу инсталирати на рачунару или телефону. Неки од њих су Microsoft Outlook, Outlook Express, Mozilla Thunderbird итд.

Oсновне функције које су нам на располагању су:

• креирање новог имејла,

• слање имејла,

• преузимање пристиглих имејлова,

• читање примљених имејлова,

• одговарање на примљени имејл,

• прослеђивање примљеног имејла на друге имејл адресе,

• брисање имејла,

• креирање адресара.

Сваког дана корисници на интернету размене велики број имејлова. У само једној секунди се широм света размени више од три и по милиона имејлова. Иако данас постоје и други начини за брзу размену порука, као што су Viber или WhatsUp, електронска пошта остаје стандард за званичну и пословну комуникацију.

Мејлинг листе и дискусионе групе¶

Захваљујући брзој и једноставној комуникацији, интернет је омогућио да се људи истих занимања, хобија и разних других интересовања међусобно повежу и комуницирају са циљем размене мишљења, искуства и идеја. Интернет сервиси који омогућавају размену порука на одређену тему су мејлинг листе и дискусионе групе.

Мејлинг листе (енгл. mailing list) се користе за аутоматско слање имејлова истовремено на више адреса. Користе се за слање порука особама које су се пријавиле за примање обавештења на одређеној веб-страни (преплатиле на обавештења) тако што су унеле своју имејл адресу у одговарајуће поље. Обично, након пријаве на мејлинг листу, корисник добија имејл у коме треба потврдити да се заиста он пријавио за добијање обавештења, а не да је неко други то урадио злоупотребивши његову имејл адресу. Корисник у било ком тренутку може да се одјави са ове мејлинг листе уколико не жели више да прима обавештења преко ње тако што ће одабрати опцију Unsubscribe from this list, која се налази у имејлу са обавештењем.

Дискусионе групе и форуми су места на интернету где се корисници окупљају и дискутују на одређену тему. Теме на које се води дискусија су различите - од музике, културе, спорта, политике, па до уско стручних тема из области појединих професија. Оне могу бити од користи особама које желе да се упознају са искуствима других корисника у вези са употребом неког производа, неке технологије, могу помоћи у доношењу одлуке о куповини неког уређаја, избора дестинације за путовање, решавања неког рачунарског проблема и слично. На сваком форуму постоји једна особа која је модератор форума и чији је задатак да прати активности осталих корисника форума и упозорава их ако прекрше правила понашања на форуму и општа правила лепог понашања на интернету.

Интерактивни разговори на интернету (Internet Relay Chat - IRC) или интернет ћаскање - чет (chat), омогућава великом броју људи да размењују текстуалне поруке у реалном времену. Постоје различити сервиси за чет, који омогућују како индивидуални чет између две особе, тако и групни чет који је често организовани по тзв. собама за чет. Инстант размена порука омогућава брзу размену текстуалних и мултимедијалних порука у реалном времену између појединаца или групе људи преко низа данас веома популарних апликација WhatsApp, Viber, Messenger.

У почетку је корисник морао да буде присутан у реалном времену како би могао да чита и шаље поруке. Данас поруке остају сачуване и корисник може да их прочита и касније када приступи групи за размену порука (на пример, Viber група).

Интернет телефонија (Voice over IP, VoIP) је сервис који омогућава гласовну комуникацију путем интернета. Практично, то је телефонска услуга, али не путем класичних телефонских телекомуникационих линија већ путем интернета.

Видео-конференције - омогућавају да велики број људи комуницира у реалном времену, при чему та комуникација укључује и глас и видео па учесници у реалном времену могу да се гледају и разговарају. Постоје различите апликације за коришћење овог сервиса, а најпопуларније су Skype, Zoom, Cisco Webex, Google Hangouts, Google Meet, Microsoft Teams и многе друге. Како ове апликације омогућују и дељење екрана и дистрибуцију фајлова, веома су погодне за организацију састанака, вебинара, као и онлајн предавања.

Сервиси за претраживање и преглед садржаја на интернету¶

Веб (World Wide Web, WWW) је најпознатији интернет сервис који нам омогућује претраживање и прегледање садржаја на интернету и многи корисници интернета погрешно изједначавају интернет са овим сервисом. WWW и интернет нису синоними, већ је WWW само један од сервиса које нам интернет пружа.

Занимљиво

Веб је настао почетком 90-тих година прошлог века. Његов изумитељ је Сер Тим Бернерс-Ли (Ser Tim Berners-Lee), енглески инжењер и информатички научник. Крајем 1980-их, током свог рада у лабораторији CERN у Женеви у Швајцарској, Тим Бернерс-Ли је комбиновањем различитих техника усавршио оно што данас зовемо World Wide Web, систем који омогућава линковање, прегледање и сортирање свих могућих информација преко рачунара повезаних са телекомуникацијским системима. Због тога, он се данас назива оцем интернета. Он је предложио систем за управљање информацијама у марту 1989. године, и имплементирао прву успешну комуникацију између HTTP (Hypertext Transfer Protocol) клијента и сервера путем интернета средином новембра исте године.

Овај сервис представља глобални информациони простор у коме се налази велики број ресурса - датотека у облику различитих медија који су међусобно повезани. На тај начин се међу повезаним датотекама брзо и релативно лако долази до тражених информација.

У протеклих 25 година развој овог сервиса је довео до тога да данас представља глобалну мултимедијалну платформу која је објединила бројне интернет сервисе и омогућила развој великог броја веб-алата за комуникацију, креирање и дељење дигиталних садржаја, друштвено повезивање, онлајн учење и пословање без кога је немогуће замислити функционисање савременог света.

Сваки ресурс на интернету има своју јединствену URL адресу која представља јединствену локацију ресурса (Uniform Resource Locator). WWW странице практично представљају URL адресе помоћу којих се на мрежи може пронаћи жељени скуп информација презентован у мултимедијалним форматима. Веб-страница (енгл. web page) је део WWW странице која садржи информације у виду текста, слике, аудио или видео записа. Скуп међусобно повезаних веб-страница представља презентацију на мрежи, веб-презентацију или веб-сајт (енгл. web site).

Већ је напоменуто да се за прегледање и претраживање веб-страница користе линкови. Текст који садржи линкове назива се хипертекст (енгл. hypertext) а уколико садржи поред текста и друге медије попут слика, аудио или видео записа говоримо о хипермедији (енгл. hypermedia). За читање оваквих веб-страница користе се веб-прегледачи (енгл. web browser) које је потребно инсталирати како би се веб-странице интерпретирале на потребан начин.

Најпознатији веб-прегледачи су:

• Microsoft Edge;

• Microsoft Explorer;

• Google Chorme;

• Mozillа Firefox;

• Operа;

• Safari.

Као што је већ објашњено у претходној лекцији, протокол који се користи за пренос података на интернету је HTTP (HyperText Transfer Protocol), а његова варијанта HTTPS (HyperText Transfer Protocol Secure) омогућава максималну безбедност приликом приступа неком веб-сајту.