Правила безбедног рада на интернету¶

Правила за креирање лозинке¶

Бројни интернет сервиси које смо поменули или описали у претходном делу лекције захтевају од корисника регистрацију, што подразумева креирање корисничког имена (енгл. username) и лозинке (енгл. password) за приступ том сервису. Лозинке се могу креирати и на ИКТ уређајима (рачунарима, таблетима, паметним телефонима и др.) да би се заштитио приступ тим уређајима и подаци на њима. Такође, од велике је важности креирати сигурну лозинку на друштвеним мрежама, јер злоупотреба података са друштвених мрежа може довести до нарушавања нашег психичког и физичког здравља. Откривањем лозинки неко би могао да се улогује на твоје друштвене мреже и под твојим именом поставља непримерене садржаје, да вређа друге, поставља увредљиве коментаре и псовке, злоупотреби податке или информације о другим особама и на тај начин направи штету са несагледивим последицама. Због тога приликом креирања лозинке, како би она била што јача и сигурнија у смислу да је теже да се погоди или да се различитим програмима открије, потребно је придржавати се неких правила за њено креирање.

Постоје онлајн генератори добрих лозинки, бесплатни програми који креирају јаке и сигурне лозинке. Наравно, јаке лозинке није једноставно ни запамтити. Зато је добро да самостално направиш јаку лозинку која само тебе асоцира на неке појмове.

Имај на уму да, за креирање налога на друштвеним мрежама, постоји старосно ограничење.

Правила понашања на интернету¶

О правилима лепог понашања на интернету (нетикецији) као неформалном систему правила понашања било је речи у петом разреду.

Подсетимо се неких правила лепог понашања на интернету:

• увек се лепо представи;

• не представљај се као неко други;

• поштуј правописна и граматичка правила;

• не пиши све великим словима јер се то сматра викањем;

• поруке пиши у пријатељском тону;

• потруди се да твоје поруке буду јасне да не би биле погрешно схваћене;

• користи емотиконе уколико желиш да твоје поруке буду јасније схваћене;

• пре него што пошаљеш поруку провери да ли је све написано онако како желиш;

• понашај се љубазно;

• покажи поштовање и разумевање према другима;

• уважавај туђа мишљења;

• никад не вређај људе због верске, националне, територијалне или расне припадности;

• размисли ко ће све прочитати твоју поруку и да ли та порука може некога увредити;

• поштуј туђу приватност;

• не користи интернет на начин који другима може да нанесе штету;

• поштуј власничка и ауторска права;

• немој користити платне картице родитеља без њиховог знања за куповину преко интернета;

• не попуњавај онлајн формуларе без знања родитеља;

• не отварај електронске поруке од непознатих пошиљаоца јер постоји ризик да инфицираш рачунар вирусом;

• не ометај друге у коришћењу интернета или рачунара;

• не шаљи велике количине података људима који их од тебе нису тражили;

• никад не шаљи личне податке, видео-записе и слике непознатим особама;

• подеси приватност свог профила на друштвеним мрежама;

• не прихватај пријатељство и праћења на друштвеним мрежама од особа које не познајеш лично;

• кад користиш рачунар који није лично твој већ га делиш са више особа, не заборави да се излогујеш са свих својих налога.

Размисли, да ли се ова правила много разликују од правила у свакодневном животу?

Злонамерни програми¶

Коришћењем интернета твој ИКТ уређај постаје изложен и доступан оним злонамерним корисницима који желе да приступе твојим подацима и отуђе их, чиме угрожавају твоју приватност и наносе ти штету. Из тог разлога мораш бити свестан постојања свих злонамерних програма и тога како да се заштитиш од њих.

Многе веб-странице користе колачиће (енгл. cookies), који представљају текстуалне фајлове који се чувају на веб-прегледачима када посетимо неку страницу. Помоћу колачића веб-страница може запамтити наше активности и аутоматски их применити следећи пут када посетимо исту веб-страницу. Могу се користити нпр. за памћење лозинки или форми које смо претходно попуњавали. Уопштено посматрано, сврха колачића није злонамерна, нису штетни и не носе вирусе, али могу угрозити нашу приватност јер преко њих заинтересовани корисник може да има увид у веб-стране које смо посећивали, да тако бележи наша интересовања и навике и на тај начин прави профил корисника интернета и да те информације о нама продаје некој трећој страни која ће нам слати рекламе.

Шпијунски софтвер (енгл. Spyware) је софтвер који се сам може инсталирати на рачунар, а да о томе не да кориснику одговарајуће обавештење или упозорење, односно, не затражи дозволу или сагласност за инсталирање. Симптоми постојања шпијунског софтвера на рачунару неће одмах бити присутни након инфицирања, али многе врсте злонамерног софтвера могу утицати на рад рачунара тако што тај програм може пратити понашање корисника на мрежи, прикупљати информације о кориснику, укључујући и личне податке, или успорити рад рачунара.

Да бисте се заштитили од шпијунског софтвера, треба да редовно ажурирате оперативни систем, поставите одговарајуће контроле приступа апликацијама и подацима који се чувају у систему и смањите број фајлова којима може да приступи било који корисник. Неки од познатијих антишпијунских програма су: Malwarebytes, Antimalware, Adwcleaner, Spybot.