Садржај
1. Информационо комуникационе технологије
2. Дигитална писменост
2.1. Рачунарске мреже. Употреба ИКТ уређаја на одговоран и сигуран начин у мрежном окружењу
2.3. Претраживање интернета, одабир резултата и преузимање садржаја

Заштита приватности личних података и ауторскa права

На овом часу ћеш научити:
  • како да заштитиш приватност личних података на интернету;

  • нешто више о ауторским правима;

  • поступак заштите дигиталног производа/садржаја одговарајућом CC лиценцом.

Заштита приватности личних података

Мораш увек водити рачуна да самим прикључивањем на интернет твоја безбедност и приватност могу бити угрожене на различите начине. Практично је немогуће у потпуности заштитити налоге и личне податке, али се њихова безбедност може повећати одговорним понашањем на мрежи. Велики број онлајн услуга тражи од тебе да се пријавиш преко свог Гугл налога или да унесеш своју имејл адресу, а често и многе друге личне податке (име, презиме, адресу, број телефона…) како би било могуће коришћење те услуге. Обично те апликације дају нека обавештења о томе како ће твоје податке користити, а ти треба да потврдиш своју сагласност. Ако не знаш којим је све апликацијама дата дозвола за приступ твојим подацима, то можеш да провериш у подешавањима Гугл налога у одељку „Пријављивање и безбедност“ када одабереш опцију „Апликације које имају приступ налогу“.

../_images/ZastitaPodataka01.png

Ту је приказан списак свих апликација на које се корисник пријављивао преко Гугл налога.

../_images/ZastitaPodataka02.png ../_images/ZastitaPodataka03.png

Уколико желиш да уклониш приступ некој апликацији, потребно је да кликнеш на дугме „Уклоните приступ“.

../_images/ZastitaPodataka04.png

Када остављаш своје личне податке на интернету, не можеш да знаш ко ће им све имати приступ и како ће их користити. Због тога мораш водити рачуна о заштити личних података, исто као што водиш рачуна о личним стварима, новчанику, телефону, ранцу, књигама и сл. Потребно је бити посебно обазрив када се користе друштвене мреже. Увек када користиш уређај који није твој лично, већ неког друга или школски, за приступ свом налогу или пријаву на неку друштвену мрежу, било да је то рачунар или телефон, потребно је да се након рада одјавиш са својих налога на том уређају. На тај начин штитиш своју безбедност и приватност.

Уколико заборавиш да се одјавиш са свог налога или друштвене мреже са неког уређаја, потражи одељак са називом „Сигурност и пријављивање“ (Security and Login) где се обично налази списак свих уређаја са којих је приступано налогу, па се можеш одјавити појединачно за сваки уређај опцијом “Одјави се“ (Log out) или истовремено са свих уређаја опцијом „Одјавите се са свих сесија“ (Log Out of All Sessions). Када већ говоримо о друштвеним мрежама, увек треба водити рачуна о приватности података подешавањем приватности налога тако да твоје објаве и фотографије на друштвеним мрежама могу видети само твоји контакти (пратиоци, пријатељи) које познајемо и којима смо то дозволили, а не да буду доступне јавно, свима на интернету.

Свако има право на заштиту личних података, што се обично спроводи законским актима. С обзиром на то да се развојем информационих технологија прикупљање и обрада личних података може злоупотребити на различите начине, јавила се потреба да се законски ограниче активности компанија и управа. Република Србија је усвојила Закон о заштити података о личности 2008. године са циљем да се у вези са обрадом података о личности сваком физичком лицу обезбеди остваривање и заштита права на приватност и осталих права и слобода. Најчешће жртве злоупотребе личних података са интернета су појединци, његови корисници. Врло често се дешава да када претражујеш нешто на интернету, на пример производ који желиш да купиш или дестинацију на коју желиш да путујеш, након тога почну да се појављују рекламе управо за тај производ или ту дестинацију. Када претражујеш интернет, многи претраживачи складиште податке о твом претраживању и на тај начин креирају твој профил, која су твоја интересовања, посао, хобији и слично. Ови подаци о теби се могу уступити или продати некој трећој страни, односно другим компанијама које ће ти нудити своје производе и услуге. Неки претраживачи извесно време чувају податке попут посећених веб-места и време проведено у претрази (нпр. Гугл их чува 90 дана).

Са обзиром на то да се преко интернета одвија и електронска трговина, када купујеш или продајеш преко интернета или плаћаш рачуне, постајеш изложен/изложена опасности када користиш платне картице. Зато никада немој користити платне картице родитеља без њиховог знања! Чак и када имаш дозволу, немој никада бирати могућност да ти рачунар запамти број картице за будућа плаћања.

Поштовање ауторских права

У претходном разреду је било речи о ауторским правима и о лиценцама које омогућују аутору оригиналног дела да одлучи под којим условима ће то дело ставити на располагање другим корисницима. Због тога, пре преузимања, измене или коришћења неког садржаја са интернета, треба проверити ауторска права и услове коришћења. Често, претражујући интернет, наилазимо на много текстова и фотографија које понекад преузимамо и користимо, а нисмо сигурни да ли то смемо да радимо. Од свих материјала доступних на интернету, заправо, само мали део њих спада у такозвано јавно власништво, што значи да се може преузети, изменити, допунити и репродуковати слободно и без последица. Подсетимо се да то што одређеном материјалу на интернету можеш слободно да приступиш, не значи да он не подлеже ауторским правима.

Материјали који се налазе на интернету имају своје ауторе (особу или особе које су их креирале) и ти материјали представљају ауторска дела – јединствене и оригиналне творевине аутора. Њему или њима припада ауторско право у складу са законом који даје аутору право на коришћење и расподелу свог дела. Носилац ауторског права је сам аутор.

Он може заштитити свој рад тако што га означава посебном лиценцом (дозволом за коришћење) означеном са Copyright© (Ауторско право) година, назив фирме, установе или организације, након чега стоји „All rights reserved“ (Сва права задржана).

Наведени текст показује намеру власника да заштити садржај свог дела на интернету. Ознака за заштиту ауторских права може се односити на цео веб-сајт или само на одређене садржаје (слике, видео-записе или документе) на њему. Да би се избегли проблеми коришћења заштићеног материјала, препорука је да прочиташ страну на веб-сајту где су објашњени услови и начин коришћења материјала. Можда ту пише да се дозвољава преузимање и копирање дела за лично и некомерцијално коришћење. Некада аутор може, иако је заштитио своје дело, уједно омогућити коришћење свог дела уз услове које је сам одабрао. Постоје видљиви, али и невидљиви начини навођења права за копирање и заштиту ауторског дела.

../_images/copyright.png

Како ауторска права могу бити препрека за бесплатно ширење информација и стварање нових научних достигнућа, да би се то избегло или ублажило, аутор може заштитити свој рад или омогућити коришћење свог дела уз услове које сам изабере, користећи дозволе (лиценце) које се зову Creative Commons License – Стваралачка јавна дозвола. Као последица тога, на интернету постоји много материјала који се може слободно преузети и на њему се могу испробати креативне могућности кроз прилагођавање материјала сопственим потребама. Оно што је потребно да знате јесте да, када се нађете на веб-страници са садржајима које тражите и желите да користите, потребно је да погледате да ли негде пише под којим условима се тај материјал може користити.

Непрофитна организација Creative Commons (адреса веб-сајта http://creativecommons.org) омогућила је дефинисање правила којима се назначавају права која аутори желе да препусте другима. На основу нове ознаке CC (енгл. Creative Commons), исказ Сва права задржана преводи се у Нека права задржана. Користећи ову иницијативу, група аутора који су спремни да своја дела ставе на располагање другима постаје из дана у дан све бројнија. Услове под којим се та дела могу користити они сами одређују користећи разне варијанте исказа CC које прецизније одређују која од „неких права“ су задржана. Многе познате платформе за дељење садржаја и размену знања, као што је, на пример, највећа интернет енциклопедија Википедија, користе ове лиценце за заштиту садржаја.

../_images/CCLicence.png

Дакле, чињеница да је одређени материјал доступан на интернету не мора да подразумева његово слободно коришћење. Пре преузимања, измене или представљања материјала са интернета требало би проверити ауторска права и услове коришћења.

Погледајте видео-запис на следећој страници са објашњењем како можете да приступите сајту Creative Commons и упознате се са типовима лиценци, симболима и њиховим значењима и како да одаберете одговарајућу лиценцу за свој рад.

(Created using Swinx, RunestoneComponents and PetljaDoc)
© 2022 Petlja
A- A+