14.2. Функције за рад са торкама и листама¶

Просечна оцена¶

Дате су оцене из неколико предмета. Израчунај просечну оцену.

Просек, тј. аритметичка средина, једноставно се добија дељењем збира елемената њиховим бројем.

Најмања оцена¶

Ако се зна да су оцене из природних наука последње три у листи оцена, израчунај Горанову најмању оцену из тих предмета.

У овом задатку комбинује се издвајање сегмента елемената торке и функција за проналажење минимума.

Из листе ocene прво се издвајаја листа ocene_iz_prirodnih_nauka негативним индексирањем од индекса -3 па до краја листе. Тиме су издвојене последње три оцене из листе ocene а то су управо оне из природних наука. У наставку се приказује најмањи елемент листе ocene_iz_prirodnih_nauka.

Претрага¶

Погледајмо на почетку наредни видео:

Проверу да ли елемент припада торки, тј. листи, могуће је извршити коришћењем оператора in (на пример, "Бобан Марјановић" in igraci). У наредном примеру проверавамо да ли је кошаркаш чије се име и презиме учитавају при покретању програма играо за репрезентацију на СП 2019. године.

igraci = ["", "Стефан Јовић", "Марко Симоновић", "Богдан Богдановић", "Никола Калинић", "Милан Мачван", "Стефан Марковић", "Немања Недовић", "Мирослав Радуљица", "Милош Теодосић", "Никола Јокић", "Владимир Штимац", "Стефан Бирчевић"] igrac = input("Унеси име и презиме кошаркаша:") if igrac in igraci: print(igrac, "је играо за репрезентацију") else: print(igrac, "није играо за репрезентацију")

Проналажење најмање позиције (индекса) на којој се налази неки тражени елемент може се урадити коришћењем методе index, којој се као једини параметар прослеђује елемент који се тражи.

Методе су посебан облик функција које се позивају у облику struktura.funkcija(parametri). Дакле, ако у листи igraci тражимо Николу Јокића навешћемо igraci.index("Никола Јокић"). Обрати пажњу - све наредбе корњачи су заправо биле методе (користили смо turtle.forward(100).

У примеру који следи проналазимо бројеве дресова играча што су заправо индекси њихових позиција у листи igraci.

igraci = ["", "Стефан Јовић", "Марко Симоновић", "Богдан Богдановић", "Никола Калинић", "Милан Мачван", "Стефан Марковић", "Немања Недовић", "Мирослав Радуљица", "Милош Теодосић", "Никола Јокић", "Владимир Штимац", "Стефан Бирчевић"] print(igraci.index("Марко Симоновић")) print(igraci.index("Милош Теодосић")) print(igraci.index("Никола Јокић"))

Висине девојчица и дечака у одељењу¶

Познате су висине девојчица и висине дечака у једном одељењу. Направи торку свих висина и израчунај затим број и просечну висину свих ђака.

Слично као што код бројева множење представља узастопно сабирање, исти је случај и овде и може се наслутити да множење ниске природним бројем заправо представља њено понављање одређени број пута. На пример, ако желимо да направимо листу која садржи 100 нула, то можемо урадити изразом [0] * 100, док израз (0, 1, 2) * 3 гради торку (0, 1, 2, 0, 1, 2, 0, 1, 2).

Три најјефтинија и најскупља производа¶

Дата је листа цена производа. Колико коштају три најјефтинија, а колико три најскупља производа?

Конверзија угла у степене и минуте¶

Напиши функцију која за угао дат у облику децималног броја степени одређује њему најближи угао дат у степенима и минутима. Употреби га да одредиш колико степени и минута има угао \(36,2^\circ\).

Видећете да се приликом прихватања резултата врши распакивање торке тј. да се променљивима stepeni и minuta додељују редом први и други елемент уређеног пара који је функција вратила.

Измене листе¶

Торке и ниске су имутабилни типови података, што значи да се, када се једном формирају, оне не могу даље мењати. Са друге стране, листе је могуће мењати. Појединачни елементи листе се могу мењати на следећи начин:

На првом месту у листи црвену боју смо заменили љубичастом, а на последњем плаву са наранџастом, тако да на крају програма листа boje чува вредности ["purple", "green", "orange"].

Елемент на крај листе можемо додати методом append. На пример, уместо да мењамо, листу боја можемо да проширимо за две вредности.

На крају овог програма, листа садржи вредности ["red", "green", "blue", "purple", "orange"].

Елементе из листе можемо брисати помоћу del. На пример, ако из листе дана желимо да обришемо дане викенда, то можемо урадити како је приказано:

Дани у месецу¶

Помоћну променљиву mesec није било неопходно користити. Поправи индексе у наредном програму тако да ради исто као и претходни.