О изради пројеката — Петља - Пројектни задаци за шести разред - рачунарство

О изради пројеката

Пре него што почнеш да се бавиш неким конкретним пројектом, потребно је да отприлике сагледаш шта те све очекује нна том путу.

Избор теме и евентуално формирање групе

Било би добро да на почетку наставник поразговара са одељењем о могућим темама пројекта. Теме могу да предлажу и наставник и ученици. Очекивани производ пројектног задатка је мултимедијални садржај у форми: стрипа, анимације, игрице и сл., а заинтересованији ученици могу да реше и неки проблемски задатак и израде сложенији алгоритам и програм за решавање тог задатка. За писање програма у оквиру овог пројекта користићеш програмски језик Пајтон. Уколико заједно са наставником процениш да би писање пројекта било погодније у неком другом програмском језику, то је потпуно у реду.

Циљ разговора о темама је да се види ко би какав пројекат желео да ради.

Ако ти је одређени пројекат занимљив, али делује тежак за реализацију, можеш да се удружиш са неким.

Пожељно је пројекте радити у групи (пројектном тиму). Тако вежбате да будете део тима, учите да делите обавезе и задатке, учествујете у заједничком раду.

Након што одабереш тему пројекта и знаш да ли на пројекту радиш самостално или у пару/групи, потребно је оквирно одредити обим пројекта - шта све желиш или желите да урадите у том пројекту. Када поставиш границе пројекта, треба отприлике да имаш идеју како изгледа сценарио твог пројекта и како би, у грубим цртама, тај пројекат могао да се оствари (реализује).

Планирање

У складу са расположивим временом и бројем учесника на пројекту, треба размотрити на који начин ће бити урађено све што је потребно за израду пројекта.

Добро је да при планирању постоји резервни план, односно алтернатива. На пример, ако се неки део пројекта покаже као тежак за израду, вероватно постоји једноставнија варијанта, која можда није једнако атрактивна, али омогућава успешно окончање пројекта. Дакле, потпуно је у реду да опис детаљнијег плана садржи реченице попут: ово ћемо да урадимо на начин А, а ако не буде довољно времена (или не будемо умели), онда на начин Б. Могућа је и обрнута формулација: урадићемо на начин Б, а ако остане времена, дорадићемо пројекат и направити то на начин А.

Током планирања треба доћи до сасвим јасне идеје о подели посла међу члановима тима, као и детаљима пројекта.

На пример:

  • ко од чланова тима формулише проблем који ће се решавати писањем кода,

  • ко ће писати код,

  • ко ће преконтролисати написани код,

  • које листе и функције се користе.

и слично.

Израда

После планирања се приступа изради пројекта. Ово је централни део пројекта и углавном је јасан сам по себи.

Представљање

Природан начин представљања пројеката је да се демонстрира рад програма. Осим тога, добро је да се укратко прође кроз код.

Ако време допушта (ваше време за израду, и расположиво време на часу за представљање), ти и твој тим можете да направите и сасвим кратку презентзацију, која даје додатне информације које желите да поделите. То може да буде било шта што желите да саопштите, на пример: зашто сте одабрали баш ту тему (ако постоји посебан разлог), шта сте све користили, ко је шта радио, како сте решили неки проблем, неки забаван тренутак, или било шта друго. Ако правите презентацију на рачунару, довољно је, рецимо, пет слајдова.

Самоевалуација

Било би корисно да након израђеног пројекта размислиш или поразговараш са члановима тима о томе како је протекла израда.

На пример, можеш да поставиш себи следећа питања:

  • Да ли је, по твојој процени, пројекат успешно приведен крају? Колико си ти лично задовољан-задовољна урађеним? Зашто?

  • Који део је био посебно тежак? Како си га решио/решила? Да ли је постојао неки проблем на чије си решење посебно поносан/поносна?

  • Да ли је било накнадних измена првобитног плана? Због чега?

  • Да ли је пројекат био користан за стицање или унапређивање неких знања или вештина? Којих?

Размисли шта би од овога било интересантно другима да чују током твог представљања пројекта. Могуће је да ће наставник одвојити време за овакав разговор на часу, али и ако на часу не буде времена за ово, свакако би требало да бар у мислима прођеш кроз ову фазу рада на пројекту. То може да ти помогне да при изради следећег пројекта (било у следећој школској години или раније) избегнеш неке проблеме са којима си се срео/срела овај пут, да се боље организујеш и будеш задовољнији/задовољнија обављеним послом.

Ова питања ћемо поновити после сваког предложеног пројекта, како би увек могао/могла да се осврнеш на њих, без обзира на изабрани пројекат.