Уколико корисник интернета жели да купи аранжман за летовање и на интернету претражује понуде, он до тада није уписао ниједан лични податак, али су на већини страница инсталирани колачићи који прате његово понашање и самим тим раде његово профилисање. Понуђач на основу тих сазнања тачно зна шта тај корисник тражи, као на пример што јефтинији хотелски смештај за одређени датум. Понуђач затим прати колико често тај корисник тражи одређену дестинацију и који је број претрага и кад се одлучи за жељени датум и затражи онлине понуду, алгоритам који је профилисао његово понашање, даје оцену да постоји озбиљна намера куповине туристичког аранжмана и по уграђеном аутоматизму може приказати већу цену.

Ово спада у примере непримерене обраде података која треба да се санкционише.

Такође, на друштвеним мрежама као и бројним информативним порталима повећаће се присуство реклама за тражену дестинацију и термин који је корисник претраживао, па нудиће се рекламе различитих хотела на тој дестинацији, појавиће се рекламе авио-компанија са летовима за претраживани датум ка тим дестинацијама са аеродрома најближег кориснику на основу његове IP адресе, понуде агенција за изнајмљивање аутомобила на тој локацији, понуде обиласка туристичких атракција у околини са посебним попустима, понуде и рекламе светских ланаца маркета и продавница за ту дестинацију и слично. Поред тога, како маркетинг често не познаје границе па тиме прелази границу наше приватности, често може доћи до слања персонализованих писама електронском поштом, контактирање путем телефона, путем електронске поште, СМС-ом, ММС-ом, искачућим прозорима и на други начин. Јасно је да у овом случају долази до злоупотребе личних података корисника.