Од кога се штитимо?¶
Процењује се да на Интернету данас има око 3,5 милијарде корисника. Највећи део њих су нормални људи који користе Интернет да би обавили неки посао или се разонодили. Међутим, према Закону великих бројева, који се најлакше може описати следећим стиховима
„Свашта се роди у мутној води“ (Ђорђе Балашевић),
међу 3,5 милијарде корисника Интернета има и превараната који ће покушати да искористе Интернет за своје смутне радње, а има и разних типова умних поремећаја, о којима нећемо овом приликом у детаље. Поред тога, наше податке непрестано вребају и велике корпорације. Оне непрестано прикупљају апсолутно све податке до којих могу да дођу јер њиховом анализом могу да схвате на шта највише трошимо време и новац. То им даје могућност да нам понуде још више тога на шта већ трошимо велику количину времена и новца, и да тако увећају свој профит.
Заштита личних података¶
Право на заштиту личних података и приватности јесте једно од основних људских права које је, наглим развојем дигиталне технологије и Интернета, озбиљно доведено у питање. Живимо у 21. веку у коме су информације најважнији ресурс, па се наше друштво са правом назива информационо друштво. У овој ери “великих података” лични подаци се третирају као посебно драгоцен ресурс који, ономе који их поседује, даје надмоћ и контролу.
Свака институција, организација или компанија, која је у законској обавези да нам утврди идентитет пре него што нам испоручи услугу – школа, банка, интернет провајдер – прикупља податке о нама. Такође, продавци разне робе на основу уговора или наше дозволе, имају податке о, рецимо, нашој адреси на коју ће нам испоручити производ или број нашег телефона.
Користећи информационе и комуникационе технологије, свако од нас, свесно или несвесно, оставља прегршт личних података на интернету, који у 21. веку представљају „дигиталну нафту“ и заправо валуту којом плаћамо одређене услуге. Тако лични подаци заврше углавном у поседу корпорација и оглашивача који кроз прикупљање података прате понашања корисника интернета и персонализују претраге, огласе и медијске садржаје за сваког корисника.
Размисли¶
Погледај у свој мобилни телефон па наведи неколико компанија чије „бесплатне“ сервисе користиш, а заправо су плаћени остављањем твојих личних података. Направи овакву табелу па упореди са друговима у разреду:
Компанија |
Услуга |
Остављени подаци |
|---|---|---|
Компанија 1 |
Услуга 1 |
врста података |
Компанија 2 |
Услуга 2 |
врста података |
Компанија 3 |
Услуга 3 |
врста података |