Отварање података¶
Као што смо видели, не могу сви подаци бити свима доступни! С друге стране, за ефикасну контролу рада великих система веома је важно да неке групе података буду јавно доступне. Типични примери отворених података су:
Гео-подаци: помажу у стварању мапа које узимају у обзир околне грађевине и путеве, топографије и границе.
Подаци о култури: омогућавају преглед културних добара и баштине једне земље и најчешће су у поседу галерија, библиотека, музеја и архива.
Научни подаци: настали су током истраживања у свим областима науке.
Финансијски подаци: трошкови и приходи владе, подаци са берзе о акцијама и деоницама.
Статистички подаци: произведени су у статистичким центрима, током пописа становништва према различитим социо-економским индикаторима и слично.
Метеоролошки подаци: доступни су уз помоћ сателита и других извора за праћење климатских услова и прогнозирање временских прилика.
Подаци о животној средини: тичу се природних добара попут река, мора или планина, заштићених зона природе, као и њиховог загађења.
Подаци јавне управе: подаци о раду органа државне управе.
Најважније карактеристике отворених података су:
да су свима доступни – свако има право да их анализира,
да су приступачни – свако може лако да их преузме,
да буду машински читљиви – представљени су у отвореним дигиталним форматима.
Зашто је важно да отворени подаци буду машински читљиви?
Данас, у време када се генеришу огромне количине података, информације се могу сакривати засипањем подацима. Замислите да вам неко достави три камиона кутија са папирима – армија људи је потребна да би се они анализирали. С друге стране, ако су подаци достављени у неком облику који може да прочита сваки рачунар, много их је лакше анализирати.
„Отварање података“ је јавно објављивање података у машински читљивом облику (који омогућава електронску обраду). Употребом отворених података у комерцијалне или некомерцијалне сврхе, може створити додатна друштвена вредност или економска корист.
На пример, базе података Републичког завода за статистику (које је могуће преузети у Ексел фајловима) дају многе податке о привреди и друштву у Србији, а за већину сетова података припремљене су и визуелизације. Један сет података који се може преузети са ових база су подаци о томе колико грађани Србије учествују у интернет трговини, а то може бити важан податак за компаније које размишљају о томе да у Србији крену у нове пословне подухвате.
Државе отварају податке и да обезбеде „транспарентност јавне управе“, тј. да обезбеде да се грађани информишу о функционисању државе на систематски начин.
Поређење два различита сета података се још зове и укрштање података. Шта се може открити укрштањем података о примањима власника неке фирме са подацима о његовој имовини (што су подаци доступни државним органима сваке државе)?
Да ли је власник те фирме уредно плаћао порез, или има елемената за сумњу на утају пореза.
Јавно објављени подаци се најчешће дају на коришћење без икакве накнаде, али онај ко их користи може наплаћивати нпр. инсталацију апликације која их користи. Ипак, већина примена је отворена и много их је бесплатних за крајњег корисника.
Република Србија има велики напредак у отварању података јер је њен индекс отворених података на првом месту у региону и 41. на листи свих чланица Уједињених нација. Отварање података у Србији – државни портал отворених података: https://data.gov.rs/sr/discover/