Подаци, подаци, подаци¶
Подаци (или сет података) су чињенице које су добијене мерењем, анкетирањем, посматрањем или на неки други објективан начин. Информације добијамо обрадом података.
На пример, сет података могу представљати температуре мерене сваког дана на некој метеоролошкој станици у току године. Да би оне могле да се употребе у различите сврхе, податку о свакој измереној температури треба да буду придружени подаци о времену и датуму мерења. Које информације се могу добити обрадом метеоролошких података?
одступање од уобичајених вредности („најтоплији дан у последњих сто година“),
клима (подсети се из географије да је клима просечно стање метеоролошких услова праћено дужи временски период),
промене климатских услова.
Сет података могу представљати и слике које сними вештачки сателит кружећи изнад Земље. Анализа ових слика нема смисла ако се не сачувају подаци о тачним географским локацијама и времену када је снимано. Ови сетови података се могу анализирати по врсти и кретању облака и користити при временској прогнози.
Података је све више и више¶
Савремено друштво је информационо друштво, што значи да се одлуке доносе на основу анализе што већег броја расположивих података, и да се зато свакодневно генерише огромна количина података.
Колики је број резултата које добијаш када претражујеш неки појам на интернету?
Да ли има превише информација?
Да ли је до свих информација лако доћи?
На пример:
Државе скупљају велике сетове података о грађанима (идентитет, образовање, пребивалиште, порези и др.);
Фирме скупљaју податке о производњи и продаји својих производа, приходима, запосленима и слично;
Модерне ИКТ технологије генеришу велике сетове података: на Гугл претраживачу се обави око 40.000 претрага сваке секунде, што генерише податке о претраживању од 1.2 трилиона годишње (колачићи код корисника и слично);
Сетови података који се генеришу нпр. за заузета и слободна места у јавној гаражи за све гараже у великом граду, када се за сваки минут времена чува податак о заузетости, пример је за велики сет података.
Модерна наука је базирана на провери претпоставки, што се најчешће изводи експериментима у току којих се скупљају велики сетови података, па се нпр. при анализи ДНК скупљају сетови података који спадају у велике податке за велики број људских или животињских ДНК.
Огромна количина података која нам је на располагању доводи и до негативних ефеката: све је више непоузданих података!
Да ли су све информације до којих дођемо тачне?
Шта су то лажне вести (fake news)?
Колико и да ли људи данас верују свакој информацији?
Подсети се неколико начина да критички вреднујеш информације провером веродостојности и извора информације.
Дискутуј о овој теми са наставником историје, јер је критичка процена извора података једна од основних вештина на којој се историјска наука заснива (зато се и зове наука, а не приче за лаку ноћ).