Уношење формула и брзо копирање¶
У табели испод су дате очекиване температуре у степенима Целзијуса у неким европским градовима у мају, јуну, јулу и августу једне године. Прерачунаћемо те податке у степене Фаренхајта, за сваки град одредити просек за четири наведена месеца, и одредићемо најтоплије и најхладније градове по месецима.
Корак 1.¶
Преузми табелу са следећег линка LetnjiMeseci.xlsx тако што ћеш кликнути на линк десним тастером миша и онда у малом менију који се појави одабрати опцију „Save link as…“. Када отвориш табелу из Ексела треба да видиш следеће податке:
Корак 2.¶
У ћелију F2 унеси формулу:
=AVERAGE(B2:E2)
која ће израчунати просечну температуру за ова четири месеца у Амстердаму:
и притисни [ENTER]:
Корак 3.¶
Сада ћемо у ћелију G2 да унесемо формулу која ће прерачунати температуру у мају у Амстердаму, из степена Целзијуса у степене Фаренхајта, по формули:
Приликом уношења формуле морамо повести рачуна о томе да се множење означава звездицом *:
Корак 4.¶
Исти посао треба урадити за јун, јул, август и за просек. Можемо исту формулу унети још четири пута, али је боље да се послужимо брзим копирањем. Ако кликнемо на ћелију G2 видећемо увек присутну „бубуљицу“ у доњем десном углу (1):
Ухватимо „бубуљицу“, развучемо до краја врсте и добијамо:
Формула у ћелији G2 је гласила:
= 1.8 * B2 + 32
Ако погледамо шта пише у ћелији H2 видећемо да тамо стоји формула
= 1.8 * C2 + 32
Као и раније, на основу формуле која је била уписана у ћелију G2 Ексел је простим алгоритмом генерисао формуле и уписао их редом у све ћелије кроз које смо „развукли оквир“. Међутим, пошто смо овај пут „оквир развукли“ хоризонтално, Ексел је применио други алгоритам: сада се слова у адреси ћелије редом повећавају, а бројеви у адреси ћелије се не мењају. Ево и табеларног прегледа:
Ћелија |
Формула |
|---|---|
G2 |
= 1.8 * B2 + 32 |
H2 |
= 1.8 * C2 + 32 |
I2 |
= 1.8 * D2 + 32 |
J2 |
= 1.8 * E2 + 32 |
K2 |
= 1.8 * F2 + 32 |
Брзо копирање ради на један начин када оквир „развлачимо“ вертикално, а на други начин када га „развлачимо“ хоризонтално. Поента је да се у сваком случају „чува логика формуле“.