Пренос аргумената по референци¶

Коришћење речи ref¶

Писањем речи ref испред неког параметра, омогућавамо да тај параметар и уноси вредност у метод и да износи (исту или другу) вредност из њега. На примеру метода Razmeni видимо како се користи реч ref испред аргумената метода.

static void Razmeni(ref int a, ref int b)
{
    int pom = a;
    a = b;
    b = pom;
}

static void Main(string[] args)
{
    int x = 3;
    int y = 5;
    Razmeni(ref x, ref y);
    Console.WriteLine("{0} {1}", x, y);
}

У методу Razmeni параметрима a и b су промењене вредности. Извршавањем програма можемо по исписаном резултату да се уверимо да се те промене вредности параметра одражавају и на стварне аргументе x и y. Да би било сасвим јасно да реч ref испред параметара овде има кључну улогу, упоредимо резултате овог и следећег, сличног програма, у коме се реч ref не користи:

static void Pogresna(int a, int b) {
    int pom = a;
    a = b;
    b = pom;
}

static void Main(string[] args)
{
    int x = 3;
    int y = 5;
    Pogresna(x, y);
    Console.WriteLine("{0} {1}", x, y);
}

Резултат рада овог програма је исти као да функција Pogresna није ни позвана (исписује се 3 па 5). Закључак је да функција Pogresna не омогућава изношење вредности преко аргумената.

Подсетимо се: програм можемо да извршавамо и корак по корак, притисцима на тастер F11. На тај начин имамо прилику да пратимо шта се дешава са променљивама током извршавања програма. У прозору Call Stack (стек позива) видимо све методе чије извршавање је започето, а вредности аргумената и променљивих метода који се тренутно извршава пратимо у прозору Autos.

У следећој галерији је приказано корак по корак како се извршавају методи Pogresna и Razmeni.

При извршавању метода Razmeni, промена вредности се дешава директно на променљивама x и y метода Main, јер је овај метод употребом речи ref добио директан приступ тим променљивама.

У шематском приказу меморије на слајдовима 8, 9, 10 и 11 претходне анимације приказан је пренос аргумената по референци. Ови слајдови одговарају стању пре и после извршења сваке од наредби метода Razmeni:

Ово значи да метод Pogresna преко аргумената добија копије променљивих x и y. Зато измена њихових вредности у методу Pogresna нема утицаја на оригинале. На слајдовима 2, 3, 4 и 5 претходне анимације шематски је приказан пренос аргумената по вредности. Слајдови одговарају стању меморије током извршавања наредби метода Pogresna.

Промене су се догодиле само у стек-оквиру метода Pogresna, који ће по завршетку рада метода бити уништен (тај простор се ослобађа), па ће и те промене бити „заборављене”.

Коришћење речи out¶

Реч out користимо када желимо да одређени параметар служи само за изношење вредности из метода, а не и за уношење вредности у метод. Писањем out уместо ref испред параметра поставили смо себи два нова ограничења:

• у току рада метода морамо да доделимо вредност оваквом параметру.

• у методу не смемо да користимо вредност таквог параметра пре него што му доделимо вредност у самом методу

Уколико се не придржавамо ових ограничења, програм неће моћи да се преведе у извршиви код и покрене.

Тиме што смо употребили реч out и себи добровољно наметнули ова ограничења, постигли смо две ствари. Као прво, помогли смо себи јер ће нас окружење (компајлер) упозорити ако омашком не поставимо вредност параметру који је чисто излазни, или покушамо да користимо вредност таквог параметра пре постављања у методу (није битно да ли је стварни аргумент иницијализован пре позива метода). Као друго, свима који читају програм ће бити јасније како намеравамо да користимо параметре о којима је реч, па ће лакше разумети и цео програм.

Где год користимо реч out испред имена параметра, можемо да је заменимо речју ref и програм ће радити једнако добро. Међутим, ако већ намеравамо да неки параметар користимо као чисто излазни, боље је да то јасно кажемо тако што користимо реч out (а не ref) испред имена таквог параметра. На тај начин добијамо и приликом писања програма (компајлер нам помаже код једне врсте пропуста) и касније (мање објашњавамо како програм ради).

Употреба речи out испред имена аргумената не уводи неку нову врсту преноса аргумената. Аргументи се увек преносе или по вредности (копирају се) или по референци (прослеђује се информација о томе где је оригинал). Када користимо реч out, аргументи се и у овом случају преносе по референци, што можемо да закључимо по томе што метод мења вредности оригиналних променљивих, које се налазе ван метода (то јест, на месту позива). Разлика у односу на ref је само у томе што смо се (у свом интересу) одрекли пуне слободе у коришћењу тих оригиналних променљивих, односно обавезали смо се на описани начин коришћења.

Типична ситуација у којој желимо да употребимо чисто излазне параметре је када неки поступак даје више од једног резултата. У таквим случајевима можемо и један од резулатата да вратимо као вредност метода а остале као излазне параметре. Ако није сасвим јасно који резултат је најважнији, а који су споредни, можемо и да користимо void метод и све резултате да вратимо преко излазних параметара.

У следећем примеру, у методу NadjiMax се, за n целих бројева које ће метод учитати, израчунава највећи од њих и број његових појављивања. При томе је n параметар који се преноси по вредности и може се користити само за улаз у метод, док су остала два параметра чисто излазна.

Покушајте да изоставите наредбу brPoj = 1; пре петље у методу и да покренете програм. Када би такав програм могао да се изврши, он не би давао исправан резултат. Зато је добро што нам компајлер не дозвољава да такав програм уопште покренемо, јер ћемо на тај начин лакше наћи грешку. Да смо користили реч ref уместо out, програм би могао да се покрене и можда не бисмо ни приметили да је неисправан, или би нам требало више труда и времена да откријемо грешку.