Скриптови на вебу¶

На пример, језик JavaScript је био намењен проширивању могућности веб-прегледача тако да се до тада пасивним веб-страницама може додати могућност аутоматског генерисања одређеног садржаја и интеракције са корисницима. Иако се скриптови написани у језику JavaScript и даље најчешће извршавају у склопу прегледача веба (мада постоје платформе потпут Node.js које омогућавају самостално извршавање JavaScript скриптова на веб-серверу, ван прегледача), ови скриптови су постали толико важни на савременом вебу, али и толико комплексни да се данас често сматрају самосталним веб-апликацијама.

Размотримо један мали пример скрипта написаног у језику JavaScript (о овом језику ћете детаљније учити у курсу веб-програмирање).

<p id="pasus">Tekst u ovom pasusu se može sakriti.</p>
<button id="dugme">Sakrij pasus</button>
<script type="text/javascript">
   const dugme = document.getElementById("dugme");
   dugme.getEventListener("click", function(event) {
         const pasus = document.getElementById("pasus");
         pasus.style.display = "none";
   });
</script>

Веб-страница садржи пасус и дугме. Када корисник притиска дугме, пасус се сакрива. Цео скрипт ћеш разумети када научиш JavaScript, а за сада је довољно само да видиш како отприлике изгледа додавање функционалности веб-странама.

Поред скриптова који се извршавају унутар прегледача веба (кажемо на страни клијента), на вебу се користе и скриптови који се извршавају на веб-серверу (кажемо на страни сервера). Они се обично пишу у језицима PHP, C# / ASP.NET, Java / JSP, Python, JavaScript / Node.js итд. Ти скриптови обично примају податке са клијента, на основу њих прибављају податке из базе (или их уписују у базу), након чега резултате уписују у веб-страницу коју формирају (записану у формату HTML) и шаљу назад клијенту да је прикаже.

Скриптови у играма¶

Још један пример примене скриптова су скриптови у рачунарским играма, који се користе за њихово прилагођавање. Игре су обично испрограмиране у језицима попут језика C или C++, који служе за програмирање веома ефикасних апликација. Неке игре допуштају напредним корисницима да коришћењем једноставнијих, специјализованих скрипт језика подесе неке елементе игре (на пример, положај и изглед неких ликова у игри, понашање непријатељских ликова и слично). Игра написана у ефикасном језику чита и извршава такве скриптове током свог извршавања. На тај начин онај ко подешава игру има на располагању изражајност које програмирање нуди (на пример, сам може да осмисли и опише алгоритам кретања неких ликова), а са друге стране не мора да има приступ целокупном изворном коду ире који је веома компликован и написан у напредном језику. На пример, популарна игра World of Warcraft је имплементирана у језику C++, а корисницима нуди могућност писања скриптова у језику Lua којима могу, на пример, да прилагођавају и подешавају изглед корисничког интерфејса у овој игри.

Размотримо један пример скрипта написаног у језику Lua за игру World of Warcraft.

function castFire(pUnit, Event)
   if pUnit:GetHealthPct() < 50 then
      pUnit:RemoveEvents();
      pUnit:SendChatMessage(12, 0, "Burning Fire!")
      pUnit:FullCastSpellOnTarget(30926)
   end
end

function OnCombat(pUnit, Event)
    pUnit:RegisterEvent("castFire")
end

RegisterpUnitEvent(ID, 1, "OnCombat")

Играчу са идентификатором 1 се придружује додатно понашање – када му проценат здравља падне испод 50%, он аутоматски баца ватрену чин (и обавештава све о томе поруком „Burnihg Fire!”). Ако те занима да разумеш све детаље ове технике, можеш самостално кренути да проучаваш језик Lua и његову примену у игри WoW (овде смо га навели чисто да добијеш неку основну идеју функционише скриптовање у играма).

Командни скриптови¶

Скриптови се често пишу и да олакшају послове администрирања (одржавања) рачунара. Оперативни системи подржавају извршавање скриптова написаних у специјализованим скрипт језицима. Краћи скриптови се могу навести директно у командној линији (до које се долази када се покрене посебан програм који се у систему Windows назива Command Prompt, а у системима Linux обично Terminal или Console). На пример, ако желимо да направимо резервну копију сваке текстуалне датотеке у командој линији система Windows можемо употребити наредну команду:

for %%i in (*.txt) do (copy "%%i" "%%i.bak")

Исти задатак би се у оперативном систему и његовом командом интерпретатору Bash извршио следећом командом:

for f in *.txt; do cp $f $f.bak; done

Дужи скриптови се често смештају у такозване беч датотеке (енгл. batch files). У систему Windows оне имају екстензију bat. У систему Линукс се оне обично чувају у датотекама које имају екстензију sh (енгл. shell scripts).

Име беч обрада потиче још из доба рачунара који су се програмирали бушеним картицама. Рачунару се тада кутија (енгл. batch) картица које су се обрађивале једна за другом. Тако беч датотека садржи команде које се извршавају серијски, једна за другом.

Размотримо беч датотеку која прави резервну копију датотеке чије се име задаје као аргумент приликом покретања беч датотеке. Резервна копија се креира у директоријуму backup а на име датотеке се додаје текући датум. На пример, beleske.txt се назива beleske_23-09-2023.txt). Наравно, у овом тренутку не можете разумети све детаље наведених скриптова, али на основу наведених коментара у коду можете стећи неку идеју како изгледају командни скриптови.

@echo off

rem Ime datoteke se zadaje kao argument komandne linije
set "sourceFile=%1"
set "backupFolder=backup"

rem Određujemo sistemski datum i postavljamo odgovarajuće promenljive
for /f "tokens=2-4 delims=/ " %%a in ('date /t') do (
    set "year=%%c"
    set "month=%%a"
    set "day=%%b"
)

rem Kreiramo nisku koja sadrži tekući datum
set "date=%year%%month%%day%"

rem Izdvajamo naziv datoteke i ekstenziju
for %%i in ("%sourceFile%") do (
    set "filename=%%~ni"
    set "extension=%%~xi"
)

rem Kreiramo ceo naziv rezervne kopije
set "backupFile=%sourceFile:.=_%date%.%extension%"

rem Ako ne postoji, kreiramo direktorijum u koji ćemo smestiti rezervnu kopiju
if not exist "%backupFolder%" (
    mkdir "%backupFolder%"
)

rem Kopiramo originalnu datoteku
copy "%sourceFile%" "%backupFolder%\%backupFile%"

rem Ispisujemo poruku da je napravljena rezervna kopija
echo Backed up "%sourceFile%" to "%backupFolder%\%backupFile%"

Наведимо и еквивалентан скрипт написан за командни интерпретатор Bash који се користи у систему Linux.

#!/bin/bash

# Ime datoteke se zadaje kao argument komandne linije
sourceFile="$1"
backupFolder="backup"

# Ako nije navedeno ime datoteke, štampa se poruka o grešci
if [ -z "$sourceFile" ]; then
    echo "Usage: $0 source_file"
    exit 1
fi

# Kreiramo nisku koja sadrži tekući datum
timestamp=$(date +"%Y%m%d")

# Izdvajamo naziv datoteke i ekstenziju
filename=$(basename -- "$sourceFile")
extension="${filename##*.}"
filename="${filename%.*}"

# Kreiramo ceo naziv rezervne kopije
backupFile="${filename}_${timestamp}.${extension}"

# Ako ne postoji, kreiramo direktorijum u koji ćemo smestiti rezervnu kopiju
if [ ! -d "$backupFolder" ]; then
    mkdir "$backupFolder"
fi

# Kopiramo originalnu datoteku
cp "$sourceFile" "$backupFolder/$backupFile"

# Ispisujemo poruku da je napravljena rezervna kopija
echo "Backed up \"$sourceFile\" to \"$backupFolder/$backupFile\""

Још један чест избор за писање командних скриптова данас је језик Python. У његовој стандардној библиотеци присутна је подршка за све основне операције над датотекама и директоријумима. Важна предност коришења језика Python је то што се тако написани скриптови могу користити на разним оперативним системима (кажемо да су преносиви, за разлику од скриптова написаних у командном интерпретатору неког специфичног оперативног система).

Претходни скрипт се може написати у језику Python на следећи начин.

import os
import sys
import shutil
from datetime import datetime

# Ime datoteke se zadaje kao argument komandne linije
# Ako argument nije naveden, prijavljuje se greška
if len(sys.argv) != 2:
    print("Usage: python backup_script.py source_file")
    sys.exit(1)

source_file = sys.argv[1]
backup_folder = "backup"

# Ako originalna datoteka ne postoji, prijavljuje se greška
if not os.path.exists(source_file):
    print(f"Error: Source file '{source_file}' does not exist.")
    sys.exit(1)

# Kreiramo nisku koja sadrži tekući datum
timestamp = datetime.now().strftime("%Y%m%d")

# Izdvajamo naziv datoteke i ekstenziju
filename, extension = os.path.splitext(os.path.basename(source_file))

# Konstruišemo naziv rezervne kopije
backup_file = f"{filename}.{timestamp}{extension}"

# Ako ne postoji, kreiramo direktorijum u koji ćemo smestiti rezervnu kopiju
if not os.path.exists(backup_folder):
    os.makedirs(backup_folder)

# Kopiramo originalnu datoteku
destination_file = os.path.join(backup_folder, backup_file)
shutil.copy2(source_file, destination_file)

# Ispisujemo poruku da je napravljena rezervna kopija
print(f"Backed up '{source_file}' to '{destination_file}'")