Логичка парадигма¶

Логичка парадигма је једна од кључних програмских парадигми која се фокусира на решавање проблема путем формалне логике и закључивања. Ова парадигма се темељи на идеји да се програмирање може извршити дефинисањем чињеница и правила закључивања, а рачунар ће аутоматски извести одговарајуће закључке. Логичка парадигма се често користи за решавање проблема који укључују закључивање, претрагу и анализу.

У логичкој парадигми, програми се изражавају као скупови логичких израза који описују односе између различитих ентитета. Централни концепт у овој парадигми је су правила закључивања која дефинишу како се програм треба понашати у одређеним ситуацијама. Ови логички изрази се често пишу користећи формални језик логике, као што је Prolog.

У логичкој парадигми, програмер се фокусира на дефинисање чињеница и правила, уместо на детаље извршавања. Ово олакшава изражавање сложених релација и проблема и доприноси декларативности процеса програмирања. Рачунар аутоматски изводи закључке на основу дефинисаних правила. Ово омогућава решавање проблема закључивања и претраге на ефикасан начин. Логичка парадигма је корисна за решавање сложених проблема који укључују претрагу, анализу и апстрактне концепте. Примери укључују веб претрагу, вештачку интелигенцију и базу знања. Логичка парадигма се најчешће употребљавала за изградњу тзв. експертских система, где се формално изражавају знање и правила стручњака. Ако се промене захтеви или услови проблема, логички програми се често могу лако ажурирати променом чињеница и правила, без потребе за дубоким променама у коду.

Међутим, логичка парадигма може бити ограничена у ефикасности и скалабилности за одређене врсте проблема, као што су проблеми који захтевају велику рачунарску снагу или брзу извршавање.