Уска, општа и супер интелигенција¶
Сада, када познајемо области примене вештачке интелигенције и њене досеге, можемо да уведемо и појмове као што су уска и општа вештачка интелигенција, суперинтелигенција и сингуларитет вештачке интелигенције.
Видели смо да су примери програма вештачке интелигенције које смо навели ипак усмерени на решавање једног конкретног задатка, рецимо, на играње шаха, превођење језика, сегментацију слика и слично. За овакве програме кажемо да имају уску вештачку интелигенцију (енг. narrow AI). Насупрот уској вештачкој интелигенцији налази се општа вештачка интелигенција (енг. general AI). Програми ове групе би по својим капацитетима требало да више приђу интелигенцији човека, да омогуће решавање мноштва разноврсних задатака. По мишљењима водећих истраживача у дисциплини, програми овог типа су још у својим зачецима и неће бити развијени у догледно време.
Суперинтелигенција (енг. superintelligence) је појам који означава интелигенцију већу од интелигенције људи. Таква интелигенција би могла да нам помогне да решимо проблеме попут глобалног загревања, обезбеђивања довољне количине хране или проналаска лека за карциноме. Она би, хипотетички, могла и да се отргне контроли, настави да се усавршава и на неке начине угрози човечанство. Сингуларност вештачке интелигенције (енг. AI singularity) je теоријски концепт који означава доминацију вештачке интелигенције над човековом интелигенцијом и често се сусреће као тема у филмовима и књигама научне фантастике.
Поглед на вештачку интелигенцију из овог угла посебно интересује филозофе, историчаре и истраживаче у области друштвених наука. О њима активно говоре и пишу израелски историчар Јувал Ноа Харари и шведски филозоф Ник Бостром. Многе дебате ових научника можеш пронаћи на Јутјуб-y.
Покушај да смислиш још неки пример примене суперинтелигенције. Који су то проблеми које људи, упркос развоју друштва, науке и технологија, још не знају да реше?
Истражи значење појма егзистенцијални ризик. Како ти гледаш на њега?