Објекти¶

Вредност null¶

Велики број програмских језика оставља могућност програмерима да на неки начин обраде случајеве у којима извршавање програма доводи до неочекиваног исхода. Можеш се записати шта би се десило када би наставник покушао да приступи информацијама о ученику о којем не постоје подаци у електронском дневнику. Операција која проналази ученика на основу улазних података (на пример, на основу редног броја ученика у неком одељењу) дужна је да обавести програмера апликације да ученик који одговара улазним подацима не може бити пронађен.

Постоји више начина на које ово понашање можеш да имплементираш. Један од њих јесте да операцију имплементираш тако да се у регуларном сценарију израчунава у објекат који представља студента, а у нерегуларном сценарију израчунава у специјалну вредност језика JavaScript – у питању је вредност null. Попут објеката и низова, тип ове вредности је „object”, те се (макар из перспективе теорије типова) добро уклапа у описану имплементацију. У зависности од тога којом вредношћу се операција имплементирала, а уз помоћ наредбе if, можеш одредити ток којим апликација треба да се извршава како би испунила жељена очекивања. Наредни код илуструје пример позива функције за претрагу ученика и обраду резултата, под претпоставком описане имплементације.

let ucenik = pronadji_ucenika(1);

if (ucenik === null) {
  alert("Ученик није пронађен. Покушај поново!");
}
else {
    // Можемо користити објекат ученика за, на пример,
    // исписивање имена и презимена
    alert("Име и презиме: " + ucenik.ime + " " + ucenik.prezime);
}

О једнакости између вредности типа „object”¶

Све вредности типа „object” деле једно занимљиво својство (овде говоримо о објектима у ширем смислу), а тиче се поређења по једнакости (и, слично, по неједнакости, па ћемо дискусију представити само за оператор поређења по једнакости).

Наиме, приликом поређења по једнакости две вредности неких од основних типова (бројеви, ниске и Булове вредности), када дефинишеш два пута исту вредност, те вредности ће бити једнаке, што наредни код илуструје.

let x = 1;
let y = 1;

console.log(x === y); // true

Међутим, за објекте ово не важи. Погледај наредни код.

let x = { ime: "Јован" };
let y = { ime: "Јован" };

console.log(x === y); // false

Разлика је у томе што сваки пут када се конструише објекат, тај објекат представља нову вредност смештену у меморији на потпуно другачијој меморијској адреси у односу на све објекте који су претходно конструисани. У претходном примеру, објекат x се може наћи да меморијској адреси 0x00000000, док се објекат y може наћи на меморијској адреси 0xFFFFFFFF. Оператор поређења по једнакости само ради проверу меморијских адреса објеката, а не и њиховог садржаја.

Са друге стране, ако се две променљиве односе на исти објекат у меморији, оператор === ће израчунати вредност true. Наредни код илуструје ово понашање.

let x = { ime: "Јован" };
let y = x;

console.log(x === y); // true

Због овог понашања, непажљиви програмери често праве грешке као што је провера да ли је низ празан поређењем по једнакости са другим празним низом, као у наредном коду.

let x = [];

if (x === []) {
  console.log("Низ је празан");
}
else {
  console.log("Низ није празан");
}

У примеру кода изнад, грана if се никада неће извршити, без обзира на садржај променљиве x. Уместо тога, исправније је испитати вредност својства length, као у наредном коду.

let x = [];

if (x.length === 0) {
  console.log("Низ је празан");
}
else {
  console.log("Низ није празан");
}

Специјално, вредност null ће бити једнака само другој вредности null, док ће поређење са свим осталим (не-null) објектима вратити false, као што наредни код илуструје.

let x = { ime: "Јован" };
let y = null;

console.log(x === null); // false
console.log(y === null); // true

Објекти су важан концепт језика JavaScript, делом због својих карактеристика као колекција података сродних података, делом што велики број библиотека из Web API колекције библиотека користе објекте у великом обиму. Због тога је важно да разумеш како можеш да приступаш својствима у објектима, да мењаш њихове вредности, позиваш методе, али и да умеш да обрађујеш случајеве у којима постоји могућност да израчунавања израза резултују као вредност null (углавном су то позиви функција, о којима ће бити више речи у наредним лекцијама).