Kretanje više objekata¶

Lopte¶

U sledećem primeru videćemo animirano kretanje nekoliko lopti. Svaka lopta je predstavljena torkom \((x, y, dx, dy, r, boja)\), gde su \(x, y\) koordinate centra lopte, \(dx, dy\) su pomeraji lopte po koordinatama, \(r\) je poluprečnik, a \(boja\) je boja lopte. Sve takve torke su smeštene u listu lopte.

Prilikom raspakivanja torke iz jednog elementa liste (naredba x, y, dx, dy, r, boja = lopte[i]), kao i prilikom vraćanja u listu (naredba lopte[i] = (x, y, dx, dy, r, boja)), vodimo računa o redosledu promenljivih.

U primeru se za kreiranje lopti koristi modul random, koji omogućava slučajne izbore (uvezen pomoću naredbe import). Funkcija random.randint(a, b) vraća slučajan ceo broj između a i b (uključujući i granice), a Funkcija random.choice(a) vraća slučajan element kolekcije a.

Ako uporedimo ovaj program sa animacijom kretanja bilijarske kugle, primetićemo veliku sličnost. Funkcija nov_frejm se u suštini razlikuje samo po tome što se sada sve radnje (pomeranje, odbijanje, crtanje) obavljaju u petlji, pošto ih treba obaviti za svaku loptu. Zadavanje početnog stanja je takođe nešto složenije, jer ima više objekata i za svaki od njih pamtimo više podataka, a uz to koristimo i slučajne izbore.

U prethodnom primeru svi objekti (lopte) su prisutni od početka do kraja programa. Ima situacija kada želimo da neki objekti prestanu da postoje tokom rada programa, ili da se pojave novi (ili i jedno i drugo). U takvim slučajevima možemo u funkciji nov_frejm da koristimo pomoćnu listu, u koju stavljamo veličine koje opisuju novo stanje. Tipičan redosled aktivnosti je sledeći:

• na početku funkcije nov_frejm napravimo novu praznu listu

• prolazimo kroz listu postojećih torki, menjamo ih, i one koje nam i dalje trebaju dodajemo u novu listu

• ako je potrebno, dopunimo listu novim torkama

• na kraju ažuriramo globalnu listu tako što ona dobija vrednosti iz nove, pomoćne liste

Pogledajmo primer.

Zvezde¶

U ovom primeru simuliramo kretanje kroz svemir. Zvezde na koje nailazimo, predstavljene su kao beli krugovi i određene su položajem i poluprečnikom.

Za svaki frejm izračunavamo novu, pomoćnu listu koja opisuje sledeće stanje. Zvezde pomeramo po nekom pravilu, a one koje nisu potpuno izašle iz prozora prepisujemo u listu sledećeg stanja. Nakon obrade postojećih zvezda, u listu sledećeg stanja dodajemo nove zvezde da se njihov broj ukupan broj ne bi smanjivao. Na kraju sve zvezde prebacimo u globalnu listu, da bismo kasnije mogli da izračunamo i sledeći frejm.

Ovaj primer je dat pre svega zato da bismo na njemu pokazali drugačiji način baratanja listom torki koje opisuju scenu. Time su neki zanimljivi detalji ostali u drugom planu. Osvrnimo se malo i na te, u ovom kontekstu sporedne detalje. Da bismo dobili efekat kao da se približavamo, zvezde ispred nas treba da se razmiču i povećavaju. Zbog toga se u programu vrednosti x i y menjaju tako da se zvezde kreću u smeru od centra prozora, pri tome sve brže što su dalje od centra.

Za učenje programiranja nije naročito važno da potpuno razumete naredbe u kojima se menjaju vrednosti x, y i r, ali možete da isprobate kako se animacija menja kada malo promenite koeficijente u tim naredbama (na primer, zvezde mogu da se kreću sporije, ili da rastu brže).

Zadaci¶