Како и где користимо дигиталне уређаје?¶
Изабери један дан у недељи, размисли које активности имаш док се дан не заврши. Да ли користиш дигиталне уређаје? Да ли их користе твоји родитељи? Наставници? Ако изумемо часове из предмета Информатика и рачунарство, где још у школи користиш дигитални уређај?
Замисли пут који прелазиш од куће до школе – примећујеш ли неке дигиталне уређаје? Када одеш у дом здравља, библиотеку или биоскоп – користе ли се тамо неки рачунари?
Данас практично не постоји област живота у којој нису у употреби различити дигитални уређаји. Заправо, морао би веома да се потрудиш да проведеш бар један дан не користећи баш ниједан дигитални уређај.
У дигиталне уређаје убрајамо не само рачунаре већ и све друге уређаје који користе дигиталне податке. Ипак, међу дигиталним уређајима рачунари имају посебан значај, јер су моћнији од осталих дигиталних уређаја и могу да обаве више посла.
Рачунари контролишу производњу хране – прате услове за развој биљака и животиња и реагују када услови постану мање повољни.
Рачунари управљају производњом у малим и великим фабрикама, покрећу разне врсте машина и робота који замењују људе.
Рачунари регулишу саобраћај – управљају лифтовима, семафорима, скретницама за возове, чак и сателитима у свемиру.
Рачунари служе за забаву, гледање филмова, слушање музике, читање, играње.
Рачунари служе и за учење, као што ти сада радиш.
Рачунари се налазе и у савременим апаратима за домаћинство: телевизорима, машинама за прање веша и судова, чак и неким фрижидерима. Рачунари у неким кућама и становима укључују светло, грејање или вентилацију, закључавају врата, проверавају ко жели да уђе и још много тога.
Да ли смо нешто заборавили да набројимо? Размисли где још користимо рачунаре а да није до сада наведено.
Анализирај следеће ситуације:
Пример 1:¶
Септембар је и почиње нова школска година. Разредна прикупља податке о нама и уноси их у електронски дневник. Да ли је неко променио адресу становања? Прави списак свих бројева телефона како би формирали заједничку Вајбер групу. Наставница математике нас уписује у своју Гугл учионицу и договарамо се да тамо постављамо домаће задатке. Наставник географије на сваком часу користи презентације. На часу музичког слушали смо Мокрањца, наставница је донела са собом ЦД а звучнике и рачунар имамо већ у учионици.
Пример 2:¶
Данас сви идемо на редовни систематски преглед због тренинга кошарке. Још у чекаоници, медицинска сестра нам уписује имена и презимена, датуме рођења и школу у рачунар. Свакоме од нас штампа папир на коме је списак прегледа које треба обавити. Прво идемо на вађење крви а сестра која ради у лабораторији нам саопштава да ће анализе бити послате на имејл нашим родитељима. Мере нам висину и тежину а бројеве очитавају са дисплеја. Затим следи преглед срца, прво ЕКГ. И овде добијамо дугачак папир на коме је одштампан рад срца. Након тога идемо на ултразвук. Преглед врши лекар и даје нам свима папирић са налазом и одштампаном сликом. Следећи је тест оптерећења – трчимо на траци а лекар седи за рачунаром и посматра податке о раду срца. Трака се убрзава и ја све брже морам да трчим. Лекар ме хвали како имам добру кондицију. На крају следи разговор са другим лекаром који ми каже да ће све налазе послати мојим родитељима а да ја могу да уживам у тренинзима.
У којим активностима и при којим пословима се овде користе различити дигитални уређаји?
О телефонима и мобилним телефонима
Телефонски оператери у Сијетлу, САД, 1952.¶
(преузето са *wikimedia*)
Када су почеле да се појављују (крај 19. века), градске телефонске мреже нису биле повезане са другим градовима, а имале су типично мање од 100 претплатника (корисника). Данас има више мобилних телефона него људи на Земљи, а сви могу да међусобно комуницирају неупоредиво јефтиније, брже и једноставније него раније. При томе преко данашњих телефона можемо да шаљемо и снимљене гласовне поруке, фотографије или било какве друге датотеке.
Овакви, паметни телефони се користе скоро у целом свету и имају многобројне намене. Када нисмо сигурни како да дођемо до неког места, укључимо програм за навигацију на телефону и он нам покаже пут. Помоћу телефона можемо да видимо или чујемо временску прогнозу, сазнамо када ће стићи аутобус који чекамо, да пратимо вести које нас интересују, платимо паркинг, или да уплатимо некоме новац са банковног рачуна (мобилно банкарство). У другим земљама се телефони увелико користе и уместо платних картица за једноставно плаћање на лицу места.
Примети да све поменуте услуге подразумевају неку размену информација између нашег телефона и неког другог уређаја.
С обзиром на овако масовну и честу употребу паметних телефона, можда ти је тешко да замислиш да пре само неколико година (пре 2007. године) овакви телефони нису ни постојали. Још двадесетак година раније нису постојали ни обични мобилни телефони, који су служили скоро искључиво за разговор и размену кратких текстуалних порука (енг. SMS, Short Message Service). Време пре мобилних телефона је по много чему било другачије. Људи су, на пример, морали много пажљивије да се договарају чак и око најобичнијег сусрета у граду. Ономе ко касни није било једноставно да то јави, а ако не би добро знао тачно место састанка, ризиковао би да до сусрета уопште не дође. Данас би нам било тешко да се снађемо без мобилних телефона, јер смо се за кратко време веома навикли на њих.
О рачунарима
Међу дигиталним уређајима рачунари имају посебан значај, јер су рачунски моћнији од осталих дигиталних уређаја и могу да обаве више посла. Осим тога, рачунари су међу нама нешто дуже него остали дигитални уређаји. Мада су још пре неколико векова почеле да се појављују разне механичке справе које су умеле да сабирају вишецифрене бројеве (била је потребна само покретачка снага), а у деветнаестном веку електро-механичке справе које су се користиле за бројање и једноставно рачунање, први потпуно електронски рачунари се појављују тек средином 20. века. Ти рачунари су били много већи, тежи и спорији од данашњих, трошили су много више струје и зато се брзо прегревали, више се кварили итд. Ипак, били су то рачунари који су радили у основи на исти начин као данашњи.
Први електронски рачунари су били веома скупи, па су само институције са много новца могле да их приуште (најпре војска, затим велике пословне компаније и банке, па водећи научноистраживачки центри у свету, неке државне службе). Током седамдесетих година 20. века почела је масовнија употреба мањих, бржих и јефтинијих компоненти за рачунаре. Захваљујући томе, рачунари су постали довољно мали и јефтини да су већ крајем седамдесетих могли да их купе чак и појединци (рачунари улазе у наше куће). Већи број корисника је донео веће зараде произвођачима рачунара и рачунарских програма, па се рачунарски системи све брже развијају и од тада незадрживо продиру у безмало све области живота.
Са појавом интернета почетком деведесетих година 20. века, рачунари постепено, али све више, замењују биоскопе, продавнице, туристичке агенције, банкарске шалтере, билетарнице и друга места за пружање услуга. Појава и других, мањих дигиталних уређаја (пре свега паметних телефона) почетком 21. века само додатно убрзава овај процес. Многи људи су због тога принуђени да налазе нове послове. Пошто употреба рачунара све више и брже утиче на потребу за одређеним пословима, у овом тренутку је тешко предвидети који ће се све нови послови појавити, а који ће од постојећих постати мање потребни или сасвим непотребни. Стручне процене говоре да ће, и поред све више информатички образованих, потреба за таквим стручњацима расти још брже и да ће недостатак у овим областима бити све већи.